Док знатижељу научника широм света и даље заокупља идеја о Атлантиди, митском острву и цивилизацији, археолози не одустају од истраживања и најскривенијих делова пет миленијума старих египатских пирамида, а туризам на арехолошким локалитетима у свету цвета по принципу "видите ове остатке, е сад замислите...", ми у Србији ускраћни смо за то да чак и замислимо: да ли сте се икада запитали и покушали да сазнате како су на пример изгледале краљевске палате наше најважније династије, оснивача Србије - лозе Немањића?

Ајде што можда шира јавност и није (мада би било жалосно да и такве знатижеље нема), шокантно је то да по том питању изостаје било какво ангажовање стручњака.

Иако су историјске чињенице да су Стефан Немања и бар шесторица његових потомака, са титулом краља, владали Србијом из Дежевске долине крај Новог Пазара, овај простор је потпуно занемарен, минимално архолошки истражен, далеко до места које заслужује у српској историји.

Толико историје на тако мало простора

Мештани ове „долине краљева“ сматрају да не постоји пар квадратних километара територије Србије са више историје од Дежеве и околине.

– Ту су Петрова црква, најстарија хришћанска богомоља на Балкану, Ђурђеви Ступови и остаци саборне цркве из средине XИИИ века чије су темеље сељани случајно открили током орања. Наравно, ту је и родна кућа Светог Саве коју данас „краси“ један метални крст и ништа више. Уместо да се све то истражи и открије, ови локалитети су зарасли у коров, а могли би да буду место ходочашћа, место где ће деца из целе Србије учити о нашој историји, али и туристичка атракција – прича Мирко Поповац, публициста из Дежеве.

Тужно је то што данашња деца трче управо по истим ливадама где су некада газали српски принчеви и краљеви, а нису ни свесни шта земља испод крије. Што на месту одакле су владали моћни српски средњовековни владари нема никаквог обележја да то парче крије невероватне приче и тајне живота из тог славног периода српске историје. Тужно је и што је место где се рођен Свети Сава обележено само једним металним крстом!

Никада завшена истраживања

Поповац и његове комшије су убеђени и да су Дежевском долином вековима доминирали дворци Немањића, одакле су родоначелник ове династије и његови наследници управљали Србијом, али сматрају да никада нису уложени напори да се остаци тих грађевина открију.

Да је овај крај недовољно археолошки истражен слажу се и стручњаци који са жаљењем констатују да су на локалитету Брест, за које се сматра да је место рођења Растка Немањића – Светог Саве, започета, али никада завршена испитивања.

– Сондажна истраживања терена су открила остатке једнобродне цркве, а на основу неравнина се може закључити да се ту налази и неколико грађевина. Резултати тог истраживања никада нису објављени, нити су истраживања настављена – каже археолог Драгица Премовић Алексић.

Претпоставке

Ова бивша директора Музеја „Рас“ и ауторка капиталног дела „Археолошка карта Новог Пазара, Тутина и Сјенице“ додаје да су историјски подаци да је краљ Драгутин имао двор у Дежеви и да се на основу тога може претпоставити и да су одатле столовали и његови преци, међу којима је и оснивач династије Стефан Немања.

– Када је реч о двору Стефана Немање, на основу записа византијског историчара Кинама, у којем је описао ратовање Манојла Комнена против Срба 1151. године и „паљење зграда намењених великом жупану за владарско средиште“, можемо претпоставити да се он састојао од дрвених кућа које су чиниле комплекс ограђен дрвеном-палисадном оградом. Стамбени објекти су били на једној страни комплекса, а економски на другом. Очигледно је да је Немањин двор, као и његових наследника, био са већим и боље грађеним објектима, али се ипак радило о скромним резиденцијама – истиче Премовић Алексић.

Она верује да двори Немањића у Дежевској долини нису личили на замке средњовековне западне Европе и да нису служили као војна утврђења.

– Као војно утврђење коришћена је тврђава Рас, на чијој је северној страни, након доласка Немање на власт, дозидан резиденцијални комплекс који је имао и огромну житницу. Са западне стране комплекса подигнута је и полукружна кула која је коришћена као стамбени простор, по угледу на западноевропске куле. Истраживачи Раса су закључили и да је ова тврђава у време Немањића служила као склониште у ком је боравио владар и где је била смештена државна ризница – додаје Премовић Алексић.

У Дежеви рођено шест краљева и Свети Сава

На основу историјских извора може се закључити да су у Дежеви рођени Стефан Првовенчани, његови синови, краљеви Радослав који је у Расу имао ковницу новца и Владислав, ктитор Милешеве. У овом селу рођени су и краљеви Урош, ктитор Сопоћана, Драгутин, као и Милутин који је столно место из Раса пребацио на Косово, а потом у Скопље.

– Рођено је шест краљева и први српски архиепископ Свети Сава, али нема никаквих података да су у овом крају рођени цареви Душан Силни и Урош Нејаки – закључује Премовић Алексић.

Извор: blic.rs

Ознаке: Немањићи, српска историја