Прочитај ми чланакВизантијски цар Алексај III Анђео, 1198. године, ставља Хиландар, са свим светим мјестима у Милејама, под власт и управу Симеона и Саве „да буде Србима на поклон вјечни“
Хиландар се први пут помиње 1076. године као грчки манастир „потпуно пуст и угашен“. Међутим, оснивање овог манастира било је далеко раније: 985. године помиње се међу значајним светогорцима и Георгије Хиландариос, највјероватније оснивач и ктитор по коме је манастир Хиландар добио име.
Хиландар – поглед на јужни део Свете српске царске лавре (© Фото: Задужбина светог манастира Хиландара)
Манастир се помиње и 1169. године, односно у протатском акту те године међу потписницима је и „хиландарски“ игуман Герасим. После тога Хиландар је запустио као и већи број манастира и келија у Милејама, како се тај крај у средњем вијеку звао.
Остао је пуст све до 1198. године када византијски цар Алексај III Анђео (1195-1203) ставља Хиландар, са свим светим мјестима у Милејама, под власт и управу Симеона и Саве „да буде Србима на поклон вјечни“.
Убрзо потом, током друге половине 1198 године, и Симеон Немања издаје златопечатну повељу Хиландару, којом овај манастир устројава као српски манастир и ктитирско наслеђе породице Немањића.
Обнова манастира Хиландара није била ни лака ни једноставна: требало је задобити повјерење управе Свете Горе, наклоност византијског цара, и истовремено обезбиједити материјална средства. Међутим, углед Немање и монаха Саве, као и цијелог српског народа, био је у хришћанско-православном свијету присутан и уважаван.
О благонаклоносит византијског цара Алексеја III Анђела према Немањи, тада већ монаху Симеону, као и радост светогорских монаха због његовог доласка на Свету Гору и поновоно подизање манастира Хиландара, посвједочили су детаљно средњовјековни биографи, па и Свети Сава.
Манастир Хиландар је грађен као свесрпска задужбина. Највећу материјалну потпору даје Немања (монах Симеон) који је Хиландару поклонио бројна села у околини Призрена. То чини и његов син и наследник Стефан Првовјенчани, велики жупан и први краљ српски, који ову светогорску светињу помаже током обнове и прилаже јој вриједне црквено-ујетничке радгоцјености и литургијске ствари. Сава, најмлађи Немањин син, својим монашким ауторитетом и угледом међу светогорским и осталим монасима, добио је од византијског цара разрушени манастир Зиг са посједима на самој граници Свете Горе. У Кареји (Ораховица) гдје је већ тада било сједиште прота Свете Горе, Сава је купио виноград и подигао пирг са ћелијама за испоснике, гдје је касније и сам живио.
Хиландар је, мало по мало, постао први српски универзитет и књижевни центар, то је главна српска скрипторија током цијелог средњег вијека, па и касније. Једно од првих књижевно-правних дјела јесте Хиландарски типик из 1199. године, који је превео и приредио Сава.
Манастирска библиотека са великим бројем рукописних и старих штампаних богослужбених и других црквеноучитељних књига, неоспорно је најстарија и најсачуванија српска књигохранилица. Бројне повеље, хрисовуље, синђелије и друга староставна документа, исписана на пергаменту и хартији, јесу аутентично историјско памћење и повијесно свједочанство о постојању ове српске лавре.
Највећа хиландарска светиња је чудотворна икона Пресвете Богородице Тројеручице; уз њу се налази још седам такође чудотворних икона.
