Прочитај ми чланак

СОМБОР: Покренута алва – прва криптовалута у овом делу Европе

0

Док у Србији највиши износ дневних животних трошкова просечно иде до неколико стотина динара, у свету је увелико у оптицају валута, која је за већину грађана Србије мисаона именица. Њена јединична вредност је недавно прешла 11 000 долара.

Реч је о биткоину, електронској алтернативној или криптовалути, каквих у свету има чак – неколико хиљада.

Недавно је у Сомбору такође покренут систем електронске алтернативне валуте, једини у овом делу Евопе, под називом алва. Осмислио га је Никола Шарић, лекар из Станишића код Сомбора. Има много скромнији циљ, како каже, превладати врло изражен неодстатак новца у Србији.

“Покушавамо да истовремено направимо мрежу за редистрибуцију половних добара и мрежу за стимулацију предузетника, пре свега у области производње хране“, каже Шарић за Радио Слободна Европа.

Ради се о интернет тржишту роба и услуга који се електронски плаћају у алвама. У суштини, реч је о договору неке заједнице или групе људи о томе како ће трговати.

„У овом систему постоји трансапрентна листа трансакција која је свим учесницима, односно члановима система алва доступна. Такође сви се корисници региструју и на тај начин се онемогућавају било какве тајне трансакције … Добра ствар код ове валуте је што валоризација иде од самих корисника, они практично одређују њену вредност“, објашњава Никола Шарић.

„На таквом тржишту се (ре)валоризују у складу са понудом и потражњом робе у услуге“, наставља Шарић.

„Тако имамо у понуди апарате, уметничке предмете, храну, али рецимо и услуге лекара, физиотерапеута, часове језика …У идеалним условима на овај начин бисмо практично могли и дуг да валоризујемо, што би били значајни бенефити за државу“, каже он.

Идеја о паралелном валутном систему постоји откако и новац.

„Данас у ери развоја интернета и нових технологија ови алтернативни валутни системи се врло лако успостављају. Већ десетак година на глобалном плану се развијају валуте који су сада постале веома озбиљан `новац`, а његова вредност на тржишту превазилази капитал појединих држава“, појашњава саговорник РСЕ.

Никола Шарић истиче да законски основ алве и свих алтернативних валутних система почива у ствари на идеји слободе.

„Да ли држава може ово да забрани? Теоретски да, а практично то је веома дискутабилно. Дешава се сада да у неким државама желе да забране једни од најјачих светских виртуелних валута. Но, ја мислим да је најлогичније да држава простудира шта смо ми и какав ефекат оваква алтернативна валута може имати на друшто и стандард људи“, наводи Шарић.

Ипак, велики проблем је што је за многе информатичка технологија и даље непозната територија тако да овакви пројекти у конзервативним срединама споро пуштају корење. Но, иако је све ово виртуелно, и за многе по тој логици и нестварно, чињеница је да је електронска валута врло извесна будућност.

Шта је биткоин?

Реч је о најпознатијој алтернативној валути у свету. Његов творац је Сатоши Накамото, што је у ствари псеудоним компјутерског стручњака или групе стручњака који су поставили алгоритамске програме на интернету за стицање биткоина.

Рачунарске операције којима се долази до биткоина су изузетно сложене и скупе, што и чини да је вредност једног биткоина сада достигла неколико хиљада долара. У већини земаља је конвертибилан, а постоје чак и јавни аутомати за његову конверзију.