СОМБОР: Покренута алва – прва криптовалута у овом делу Европе

2

Док у Србији највиши износ дневних животних трошкова просечно иде до неколико стотина динара, у свету је увелико у оптицају валута, која је за већину грађана Србије мисаона именица. Њена јединична вредност је недавно прешла 11 000 долара.

Реч је о биткоину, електронској алтернативној или криптовалути, каквих у свету има чак – неколико хиљада.

Недавно је у Сомбору такође покренут систем електронске алтернативне валуте, једини у овом делу Евопе, под називом алва. Осмислио га је Никола Шарић, лекар из Станишића код Сомбора. Има много скромнији циљ, како каже, превладати врло изражен неодстатак новца у Србији.

“Покушавамо да истовремено направимо мрежу за редистрибуцију половних добара и мрежу за стимулацију предузетника, пре свега у области производње хране“, каже Шарић за Радио Слободна Европа.

Ради се о интернет тржишту роба и услуга који се електронски плаћају у алвама. У суштини, реч је о договору неке заједнице или групе људи о томе како ће трговати.

„У овом систему постоји трансапрентна листа трансакција која је свим учесницима, односно члановима система алва доступна. Такође сви се корисници региструју и на тај начин се онемогућавају било какве тајне трансакције … Добра ствар код ове валуте је што валоризација иде од самих корисника, они практично одређују њену вредност“, објашњава Никола Шарић.

„На таквом тржишту се (ре)валоризују у складу са понудом и потражњом робе у услуге“, наставља Шарић.

„Тако имамо у понуди апарате, уметничке предмете, храну, али рецимо и услуге лекара, физиотерапеута, часове језика …У идеалним условима на овај начин бисмо практично могли и дуг да валоризујемо, што би били значајни бенефити за државу“, каже он.

Идеја о паралелном валутном систему постоји откако и новац.

„Данас у ери развоја интернета и нових технологија ови алтернативни валутни системи се врло лако успостављају. Већ десетак година на глобалном плану се развијају валуте који су сада постале веома озбиљан `новац`, а његова вредност на тржишту превазилази капитал појединих држава“, појашњава саговорник РСЕ.

Никола Шарић истиче да законски основ алве и свих алтернативних валутних система почива у ствари на идеји слободе.

„Да ли држава може ово да забрани? Теоретски да, а практично то је веома дискутабилно. Дешава се сада да у неким државама желе да забране једни од најјачих светских виртуелних валута. Но, ја мислим да је најлогичније да држава простудира шта смо ми и какав ефекат оваква алтернативна валута може имати на друшто и стандард људи“, наводи Шарић.

Ипак, велики проблем је што је за многе информатичка технологија и даље непозната територија тако да овакви пројекти у конзервативним срединама споро пуштају корење. Но, иако је све ово виртуелно, и за многе по тој логици и нестварно, чињеница је да је електронска валута врло извесна будућност.

Шта је биткоин?

Реч је о најпознатијој алтернативној валути у свету. Његов творац је Сатоши Накамото, што је у ствари псеудоним компјутерског стручњака или групе стручњака који су поставили алгоритамске програме на интернету за стицање биткоина.

Рачунарске операције којима се долази до биткоина су изузетно сложене и скупе, што и чини да је вредност једног биткоина сада достигла неколико хиљада долара. У већини земаља је конвертибилан, а постоје чак и јавни аутомати за његову конверзију.

  • Raz-Um

    Pre nego sto se zaletite i krenete da trgujete sa ovom valutom, trebalo bi da je dobro uporedite sa ostalim uspesnim kripto valutama poput BitCoin-a i Ethereum-a.
    Nigde u celoj ovoj prezentaciji i na sajtu alve se ne spominje kako ona nastaje, ni kako do nje doci. Spominje se njena vrednost da je 1din = 1 alva, da je 1 euro ili dolar = 100 alvi (sto je oko 100 dinara inace).
    Ako se kriptovaluta proizvodi, odnosko ako se narodski receno „kopa“ ili „rudari“ uz pomoc procesora racunara, grafickih kartica, ASIC racunara itd, tada ta kriptovlauta ima vrednost u realnom svetu, jer za proizvodnju iste je potrebno uloziti energiju, odnosno novac za struju. To daje osnovnu cenu toj digitalnoj valuti, ispod koje rudari, ljudi koji poseduju te maasine i placaju troskove za struju koja se trosi na proizvnodnju tod istog digitalnog novcica, nece prodati. Niko nije lud da proda nesto za manje nego sto je ulozio. Dodatna vrednost te valute se stvara na trzistu na principu ponude i potreznje. Ako se digitalni novcic polako i postepeno proizvododi, znaci da mu se moze projektovati trenutna kolicina na trzistu. Cena raste ako je interesovanje za tim ogranicenim novcicem veca, i opada ako je manja ili ga ima vise u opticaju. Ovo su osnovni principi ekonomije koje bi svako trebao da zna. Zlato je vredno jer ga ima koliko ga ima, a svi se slazemo da vredi zbog svoje retkosti, primene itd.

    Tu sada nastaju kljucna pitanja. Ako se ALVA ne rudari, ko je odredio njenu cenu, na osnovu cega i koliko te ALVE ima u opticaju?
    Ja ako na primer odem na github.com, skinem BitCoin-ov kod, koji je otvoren za javnost, promenim 1-2 parametra, i mogu da pustim novi digiralni novcic na trziste, zvani npr. BUREK COIN :D Ovo inace moze svako da uradi, ko zna da programira. Ako ga napravim tako da ne mora da se kopa da bi nastao, nego odjednom on postoji u svoj njegovoj maksimalnoj kolicini (recimo da sam ih napravio milion komada), i ja mu odredim vrednost od 1$ po komadu (za pocetak), sta mene sprecava da ja sebi ostavim 90% svih novcica, a ostale preko svog sajta BUREKCOIN.COM podelim sa naivnim ljudima preko interneta, koji ce tek tako da dobiju prvih recimo 250 komada. Ja sam u tom slucaju izmislio milion dolara, i svakom novom klijentu podelio 250$ samo zato sto se registrovao. I on sa drugim klijentima , ubedjen da ima nesto sto vredi 25000 dinara ide i trguje BUREK, razmenjuje ga za nesto realno, da bi dobio jos vise BUREKa koji u startu ne vredi nista. I ko ce mu jednog dana taj BUREK unovciti ako odluci da ga menja za evre ili dinare? Sta mene kao neko ko ima skoro Milion BUREKa sprecava da on nekoga ko ga koristi kupim auto, LCD TV ili nesto tako sto stvarno vredi? Sta mene sprecava da mu razmenim BUREK za evre, dam mu 100 BUREKa a on meni 100evra? Nista…
    Sta mene kosta da napravim 101 email i napravim 101 nalog na BUREKCOIN.com kao korisnik i podignem 25250 dolara u BUREKu? Kako ce mene tvorac provaliti?
    Proof Of Stakem, za razliku od Proof Of Work je upravo to sto vrednost se stvara posedovanjem tokena a ne proizvodnjom. Sta precava mene kao tvorca BUREKa da zadrzim za sebe 90% svih BUREKa, i onda kada ga plasiram na berzu, cena zbog potraznje na preostalih 10% skoci, i ja svojih 90% prodam i unovcim?

    Takodje Proof of Work je fer sistem, jer tokene dobijas na osnovu rada, odnosno rada tvog kracunara koji rudari i za kojeg ti placas struju. Niko mene ne moze da spreci da ja kupim ili sklopim racunar koji ce da mi rudari i da ja placam troskove struje i da tako proizvodim digitalni novcic.

    Proof of Stake je kao deonice, imate odredjenu kolicinu deonica necega vrednog, i ko ima vecu kolicinu taj ima i veci uticaj i vecu moc odlucivanja. tako je i u firmama, hotelima, tako je svuda. Takodje, ja ako zelim da zadrzim tu moc i uticaj, ja necu hteti nikome da prodam svoje deonice, gledcu da ih zadrzim i da ih imam sto vise, ali ipak ne sve, jer taj ostatak oko kojeg se ostali takmice i trudeda kupe ili dobiju, dize cenu mojim deonicama, jer potrazna je velika, a ponuda ogranicena.

    Da li razumete sada? Kripto valute kao BtCoin su nastale upravo zato sto drzavni novac iz narodne banke vise nema pokrice u zlatu i srebru, svake godine vredi sme manje, kupovna moc mu opada zbog inflacije od par procenata. Kada bi se sva kolicina dolara na svetu podelila sa kolicinom zlata i srebra koliko poseduje Amerika, jedan dolar bi vredeo samo 16 centi. Tolik je njegova realna kupovna moc. Kriptovalute su nastale iz plemenitih razloga, da novac stvarno vredi i da se ne stampa u nedogled. Ova ALVA je ako samo razmilite najobicniji token, bas kao i papirni novac. Papirni novac je nastao samo zato sto je lakse da se prenosi i razmenjuje i vraca kusur nego sa zlatom. 1000 papirnih dinara npr. je jednako vredno ko 10g zlata, ali nije prakticno nositi pune dzepove zlatnog sljunka i vagicu sa sobom kada se ide u kupovinu.
    Niste glupi, ne dozvolite da vas neko maze i vara. Pamet ugalvu :D

    P.S. ako ima gresaka u kucanju, ne zamerite, disleksija cini svoje

  • samo war