СТРАНИ МЕДИЈИ: Пленковић први европски вођа који је подржао ратног злочинца

0

Хрватски премијер Андреј Пленковић изјавио је да је пресуда Хага "дубока морална неправда" и тиме је постао први европски челник који је подржао ратног злочинца, пише британски Гардијан.

Хрватски премијер Андреј Пленковић изјавио је да је пресуда Хага „дубока морална неправда“ и тиме је постао први европски челник који је подржао ратног злочинца, пише британски Гардијан.

Слободан Праљак, редитељ који је постао кључни вођа босанскохерцеговачких Хрвата у раним деведесетима, осуђен је за злочине који укључују бомбардовање Мостара и злостављање заробљеника.

– Ово самоубиство само ће да потрвди став који већ постоји о Хашком суду у Србији и Хрватској власти, али и медији више брину за оптужене него за жртве – каже Мина Видаковић из новинске агенције Сенсе.

У тексту Гардијана анализирају се и потенцијални безбедносни пропусти у хашкој судници. Истраживачи у Хашком суду труде се да закрпе све безбедносне пропусте, у страху да ће се и остали затвореници одлучити на „Праљков“ потез.

Уз холандске власти истрагу је отворио и Хашки суд, а предводи је судија Хасан Јалов из Гамбије. Први корак истраге треба да утврди зашто у судници није било више стражара.

– Иначе су два чувара иза оптуженог, али овај пут није било тако – рекао је један хрватски званичник чије име се не наводи јер није овлашћен за разговор с медијима.

Британски лист није једини који коментарише реакције хрватских државника поводом тих пресуда и самоубиства генерала Слободана Праљка.

Аустријски „Стандард“ објавио је велику анализу под насловом „Хрватска десница профитирала је од самоубиства ратног злочинца Праљка“, у којој наглашава да хрватска влада нема никакве правне опције како би успешно покренула ревизију хашке пресуде.

Лист истиче да је премијер Пленковић „више умерен него конзервативно-националистички политичар“, почео да говори о неправедној пресуди и најавио „правне и политичке кораке“, иако и сам зна да не може ништа учинити.

То је за „Стандард“ потврдио и портпарол Хашког суда, који наглашава да су све правне могућности исцрпљене.

„У Хрватској се може чути мало рационалних гласова“ око пресуде херцеговачкој шесторки, а међу њима су бивши председник Иво Јосиповић и бивша министарка спољних послова Весна Пусић, наводи аустријски лист.

Гласнији су, ипак, политичари које су од пресуде направили велико национално питање, попут председнице Колинде Грабар-Китаровић, која „већ сада скупља гласове националиста за реизбор 2019. године“, а она је Праљка хвалила и пре пресуде и супротно чињеницама тврдила да Хрватска није била агресор у БиХ. Томе се придружио и Пленковић који је, супротно истини, изјавио да Србија није осуђена за удружени злочиначки подухват у Хагу.

Немачки „Шпигел“ објавио је на свом порталу велики чланак у којем се згражава над чињеницом да „Хрватска тугује због једног ратног злочинца“.

Медији су се бавили и безбедносним пропустима у хашкој судници, а „Гардијан“ наводи да осим што је холандска полиција отворила своју властиту истрагу, Суд је ангажовао гамбијског судију Хасана Јалова како би сазнали како је Праљак уопште дошао до бочице цијанида која га је убила.

Лист наводи и да ће истрага сигуно започети с најочитијим сигурносним пропустом – питањем како је могуће да ниједан чувар није био довољно близу Праљка да му отме отров из руку.