Прочитај ми чланакНарочито за Србе апсолутни приоритет треба да буде изградња јединствене Европе, јер ће само у јединственој Европи Срби такорећи бити уједињени.
То је рекао некадашњи Специјални изасланик ЕУ за Косово и бивши Високи представник међународне заједнице за БиХ Волфганг Петрич, говорећи о европској интеграцији.
„Ту визију будућности треба много дубље усадити у умове и срца тамошњих људи – да мултиетнички, мултинационални и било какав облик савеза какав је била некадашња Југославија, више не може бити реконструисан, већ да се позитиван ефекат заиста може развити само у једној већој Европи“, казао је овај аустријски политичар у интервјуу за „Дојче веле“.
На питање „зашто политичари у региону не заступају ту позитивну перспективу у заједничкој Европи“, Петрич је казао да је то „зато што се увек ради о питањима моћи, а та питања се у бившој Југославији дефинишу по етничким границама“.
„Сада би коначно требало да је дошло време, имајући у виду и крај Хашког трибунала, да људи кажу – преузећемо више одговорности, али и идемо у сусрет другима… У најбољем интересу људи тамо, али и добре политике, јесте да се сада стварно размишља више европски, а не толико само у етничким категоријама“, рекао је Петрич.
Упитан о томе „да ли Брисел мора више да се бави БиХ и да јој понуди више перспективе“, Петрич је навео да се „без сумње, поред историјског питања између Србије и Косова, треба бавити и Босном и Херцеговином“.
„Та земља је најслабија карика на западном Балкану. И вероватно се, више него сада, мора показати да ту земљу желимо у Европској унији. Та порука не стиже до те земље! То је још сувише бирократски процес, то је превише рутина и премало вера у будућност овог региона. Та будућност је само у Европи, у Европској унији“, сматра Петрич.
На питање „како би свео биланс после последњег великог процеса Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ), који се завршио тако трагично“, Петрич је казао да је био „веома шокиран самоубиством једног осуђеника (хрватског генерала Слободана Праљка), јер тако нешто једноставно не сме да се деси“.
„Ту се ради о озбиљним безбедносним пропустима који једноставно не могу да се оправдају. Али, изузимајући то, мислим да МКСЈ има своју релевантност за процесуирање ратних злочина у бившој Југославији. Вероватно се данас још више у обзир мора узети историјска перспектива. С једне стране, стварни историјски изазов – помирење – није покренуто, и није могло бити решено у Хагу. То мора да се деси у самом региону“, рекао је Петрич.
Он је навео да „оно што (у МКСЈ) свакако није постигнуто, јесте да се свест људи – о једностраној улози жртве, у којој тамо себе види сваки народ, свака етничка група – промени у правцу реалног сагледавања, да се такорећи истовремено може бити и починилац и жртва“.
„То сагледавање делимично спречава и политика, као што сада видимо у Загребу, јер се политици некако чини погоднијим да своје види само као жртве и да су починиоци увек на другој страни. Ово мора да се обради у дијалогу у одговарајућим друштвима“, казао је Петрич.
На констатацију ДW да „многи политичари на највишим функцијама још увек инсистирају на својим националним, етничким наративима, па као на пример (председник Републике Српске Милорад) Додик, чак иду тако далеко да постављају у питање границе“ и питање „шта тамо мора да се уради“, Петрич је рекао да је „после вишегодишњег ангажмана у региону, уверен да цртање нових карата, као што је то својевремено радио и (председник Хрватске Фрањо) Туђман, само доводи до даљих трагедија“.
„Мислим да је етничко-територијално један фактор, али не може бити одлучујући фактор у смиривању региона. Напротив, верујем да управо европска интеграција јасно ставља до знања да само у једном већем простору може да се живи оно што је свима заједничко, како економски, тако и културно, и у сваком другом погледу“, оценио је Петрич.
