Прочитај ми чланакЗагреб -- Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић поново је негирала да је Хрватска учествовала у удруженом злочиначком подухвату.
Како каже, Хрватска је четири године учцествовала у одбрани БиХ, а хрватски народ у тој земљи је био „прва жртва великосрпске агресије“.
„Као хрватска председница желим још једном потпуно јасно да кажем – историјска је истина да је хрватски народ у БиХ био прва жртва великосрпске агресије у суседној држави и први јој се одупро“, рекла је Китаровић током пријема на Пантовчаку за Хрвате из БиХ.
Како је додала, „историјска је истина да је Хрватска током рата у БиХ збринула стотине хиљада бошњачких и хрватских прогнаника и избеглица, те омогућила хуманитарну помоћ и наоружавање свих одбрамбених снага, пруживши, у сладу с међународним правом, и сву другу помоћ ради одбране територијалног интегритета и опстанка те државе“, пренела је Хина.
Грабар Китаровић тврди да Хрватска није учествовала у удруженом злочиначком подухвату већ да је кроз пуне четири године бранила БиХ.
Према њеним речима, хрватски народ је пристао на стварање Федерације БиХ као заједничког ентитета с Бошњацима, „како би придонео миру и помирењу“.
„С пуним покрићем у историјској истини можемо рећи да је хрватски народ, организован у јединице Хрватског вијећа одбране, дао пресудан допринос одбрани и опстанку БиХ у првим месецима великосрпске агресије, а потом и у даљим операцијама њене одбране и ослобађања“, рекла је Грабар-Китаровић.
Осим војног, наставила је Грабар-Китаровић, „Хрватска је у сагласности с легалним државним телима БиХ пружила и највећи могући политицки и војни допринос њеној одбрани, а конструктивним и одговорним учешћем у постизању Вашингтонског и Дејтонско-паришког споразума пружила је кључну помоћ за завршетак рата и успостављање политичког договора за мирнодопски развој те државе“.
„Све ово што се догодило на Хашком суду нас још више мотивише да, с једне стране, инсистирамо на утврђивању и промовисању историјске истине, а, с друге стране, да се окренемо будућности хрватскога народа у БиХ“, поручила је председница.
Хрватска председница рекла је да Хрвати у БиХ нису гости, него њен конститутивни народ који „у конзумирању својих суверених права не жели ништа друго него мир и равноправност с Бошњацима и Србима“, те је навела да они „нису били и неће бити национална мањина“, нити су, сматра, ичим заслужили да их ико таквима сматра.
„Хрвати су у Босни и Херцеговини вековима живели, живе и живеће и даље“, рекла је Грабар-Китаровић.
Хрватска председница је Хрвате из БиХ примила у склопу Дана отворених врата на којима традиционално угошћава представнике разних делова хрватског друштва, а сусрет је договорен пре хашке пресуде шесторици бивших политичких и војних лидера такозване Херцег-Босне, наводи хрватска агенција.
„Нажалост, на овај наш сусрет пала је сенка трагичних догађања у хашкој судници пре три дана, у којима смо у пуној мери видели колико су крхка очекивања од људске правде, проживевши моралну драму шесторице наших сународника и животну драму генерала Слободана Праљка“, рекла је Грабар-Китаровиц.
Праљак се у среду убио у судници Хашког трибунала након што му је потврђена првостепена пресуда на 20 година затвора за ратни злочин над муслиманима у делу БиХ, а холандски тужиоци саопштили су јуче да прелиминарна аутопсија указује на то да је умро од тровања цијанидом.
Шесторици челника таковзне „хрватске републике Херцег-Босне“ Хашки суд је у среду правоснажно изрекао укупно 111 година затвора за злочине над муслиманима у БиХ: Прлићу 25, Стојићу, Праљку и Петковићу по 20 година, Цхорићу 16 и Пушићу 10 година затвора.
Грабар Китаровић недавно је негирала да је у Хашком трибуналу у среду изречена Хрватској и хрватском народу у БиХ, јер, како тврди, Хрватска није била агресор и највише је учинила за целовитост БиХ, а хрватски народ се успешно „одупрео велискосрпској агресији“.
Хрватска председница, премијер те земље Андреј Пленковић и председник Сабора Гордан Јандроковић, раније су оценили да је је хашка пресуда шесторици Хрвата из БиХ неправедна и неприхватљива, те најавили њено оспоравање и у Савету безбедности УН, 6. децембра.
