Дивљи бадем
(Поп-рок песма; стихови, музика и пева: Ђорђе Балашевић)
Вртели се точкови мог бицикла.
Где год је стао тај рулет, беше премија.
Смакла се о степеник њена штикла…
Некад су погледи били чиста хемија.
Добро је почела недеља:
последње припреме за матуру;
вирили смо у даљине пуни наде.
Преко гимназијског бедема,
ко прави декор за авантуру,
просуо је нежни пурпур
дивљи бадем.
Понели нас ветрови ко маслачке…
Једни су летели лако, други падали.
И цурице су постале прве мачке,
а лоши ђаци одједном светом владали.
Све ми је одлично звучало –
добро сам стајао тих сезона;
љуљале ме очи широм променаде,
а њу сам сретао случајно…
Увек је с погрешним била она,
али знао сам да сања онај бадем.
Стане све у строфу-две у балади:
пустиња прошлих минута и ова зрна сад.
И пред трећи рефрен већ нисмо млади…
Ушла је недавно сама у кафе “Петроград“.
Сувише тајни у очима.
У златни оков је прстић пао.
Молио ме дуги поглед да је крадем…
Доврага, кафа је горчила,
ал’ тај сам укус од некуд знао:
пробао сам једном давно
дивљи бадем.