Прочитај ми чланакСамо у источној Херцеговини може се десити да начелник општине постане Лажетић, а његови заменици Мутиловић и Дангубић, да полицијом командује Батинић, јавни ред контролише Реметић, а буџетом располаже Мањак.
Овако је о необичним презименима писао невесињски шаљивџија Милорад Чокорило, али и у другим крајевима Републике Српске има презимена као створених за сатиричне коментаре.
Тако би се могло догодити да, рецимо, неки шерет за министра одбране БиХ предложи Кукавицу. У Српској живи педесетак породица са овим презименом, на подручју од Бањалуке до Новог Града, те у Рогатици и Новом Горажду. Интересантно је да Кукавица има и међу Србима и међу Бошњацима.
У Српској нема Дрекова, Гузића и Шупака, као у суседној Хрватској, али је Гузина често презиме. Тридесетак породица на северу РС презива се Кењало, а на подручју Челинца живи неколико Прдића. Пре неколико деценија ово је презиме било много чешће, али су Прдићи, како би избегли спрдњу, у породично име додали једно слово и постали „пристојни“ Предићи. Неки бивши Прдићи данас носе и друга „обична“ презимена.
Четника више у Хрватској него у Српској
Занимљиво је да Четника има много више у Хрватској него у Српској. У целој Спској само две породице носе ово презиме, а једна од њих потиче из Госпића. У Хрватској, међутим, постоји читав клан Четника у Далмацији, а извесни Саво Четник из Цетине чак је био и општински одборник, као једини Србин на листи ХДЗ.
Из Хрватске је у Козарску Дубицу доселила и породица Пожар, једина у РС са овим запаљивим презименом. Пожари су, бар у матичним књигама ретки, али зато Суша има широм РС, од Невесиња до Брода.
Кад на врата закуца Вјештица
Једно од честих презимена у Републици Српској је и Вјештица, а један Вјештица је осамдесетих у Бањалуци био судски извршитељ. Ко није платио струју или порез ризиковао је да му на врата закуца Вјештица и заплени намештај и телевизор.
У РС живи и неколико породица Мачака, Гуски, Костура и Мула, те два Заклана и 13 Зликоваца. Има и оних који су боље прошли па су по рођењу Краљеви, Банови или Племићи.
У Бањалуци и Фочи живе Доброте, у Дервенти Злато и Сребро, а неколико породица са овим племенитим презименом има и у Бањалуци и Брчком. Бронзе су много чешће, нарочито у Козарској Дубици. Једна породица у Приједору презива се Хвала, а једна у Бањалуци носи презиме Длака.
„Јестива“ презимена
Кад су у питању „јестива“ презимена, на менију телефонског именика РС нуди се пет Бурека из Осмака, осам Салата из Требиња, седам Кестена са подручја Мркоњић Града, Шипова и Језера, те двадесетак Телетина из разних крајева Српске.
У источној Херцеговини данас нећете срести Јунце, Јаловице, Битанге, Трутине, Кољибабе, Загузе и Прдавце, али хроничари наводе да су се у прошлости многи Херцеговци тако презивали. Као и челиначки Прдићи и они су се, из практичних разлога, одрекли имена предака.
За разлику од њих, Будалице, Шупљеглави, Кољиврати, Дерикучке, Кукољи, Викала и Рикала су остали верни традицији. По неким изворима, и презимена Злокапа, Злојутро, Ћургуз, Тољага, Бубало и Судар, којих има широм РС, потичу из Херцеговине.
Ко ће коме нашкодити
Презимена се у Европи појављују већ у 12. веку, и то прво међу богатим племићима, како би се знало коме припада који породични посед.
У нашим крајевима у доба Отоманске империје није било правих презимена, него се идентитет одређивао по имену оца, месту порекла или породичном занату, на пример: Лука Јованов Ковач, Хусеин Грачанин, Симо Сарајлија. Презиме је постало законска обавеза тек у 20. веку, у Краљевини Југославији.
Пре тога, ред су покушале да уведу аустрогуарске окупационе власти. Након анексије, уследио је први попис становништва и пописивачи су захтевали да се свако каже своје презиме. Поносити и шегачењу склони Херцеговци су говорили што им је прво падало на памет, верујући да ће тако нашкодити „мрској царевини“. Међутим, педантни Аустријанци су све записивали, а њихове архиве наследила је и нова југословенска власт, па многе породице и данас носе презимена смишљена из ината или шале.
Незгодан по падежима
У телефонском именику Хрватске међу многобројним Хорватима, Бабићима и Јурићима, наћи ћете и три Курца. Не ради се о непристојној именици мушког рода, јер се ове три породице презивају Курц.
Ово презиме немачког порекла и невиног значења (кратки), пре неколико деценија је било раширено и у подгрмечком крају, али данас не постоји. Породице Курц промениле су презиме, вероватно због „незгодних“ промена по падежима.
Таквих проблема, наравно, нема будући аустријски премијер Себастијан Курц.
