Прочитај ми чланакО статусу Руско-српског хуманитарног центра, који је одавно трн у оку САД, разговарало се и током посете Србији председнице Савета Федерације Федералне скупштине Руске Федерације Валентине Матвијенко.
Како је пренео Тас, Матвијенкова је истакла да се нада да ће предстојећа Вучићева посета планирана за 19. децембар дати нови подстицај развоју руско-српских односа, јер ће се том приликом потписати велики број докумената о билатералној сарадњи, који су у припреми.
Да ли ће се међу тим документима наћи и споразум о решавању статуса РСХЦ у Нишу, који је амерички амбасадор у Београду Кајл Скот назвао „шпијунским центром”, а командант војске САД за Европу Бен Хоџис „фасадом”?
– У децембру би председник Србије требало да посети Русију на позив Владимира Путина. Будући да је Вучић у више наврата јавно рекао да је нужно решити статус центра, надамо се да ће до краја године ова одлука бити донета, без обзира на спољне притиске – каже Иљас Умаханов из „Известија“.
Сарадник у Центру за проучавање савремене балканске кризе у Институту за славистику Руске акадмије наука Ирина Руднева у изјави за овај московски дневник каже да нишки центар још увек не може да добије дипломатски статус јер се ЕУ и САД плаше руског присуства на Балкану.
– Ако РСХЦ добије дипломатски статус, онда се он више не може одузети. И све док је нерешен његов положај, он се под неким изговором може затворити, зато што САД и ЕУ хоће да имају кључну улогу на Балкану – сматра Руднева.
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да ће се питање нишког центра наћи на дневном реду разговора Вучића са Путином, али да је тешко рећи да ће се његов статус и тада решити.
– Жеља Србије је да са Русијом закључи такав споразум, али пошто се ми налазимо под страшним притиском запада, не очекујем да ће руски државни врх, па и сам Путин, додатно на нас вршити притисак да то урадимо тада, ако нам то може изазвати проблеме – каже Анђелковић.
РСХЦ је формиран 2012. године на основу споразума руске и српске владе, са основним задатком да пружа хуманитарну помоћ грађанима на Балкану током ванредних ситуација и да обучава спасиоце.
Москва је више пута позивала Београд да реши питање давање статуса сличном какав имају службеници у дипломатским представништвима. Решавање статуса центра подразумевало би и обезбеђивање неповредивости просторија РСХЦ-а, давање имунитета над имовином, архивом и коресподенцијом центра.
Иако је средином јула делегација америчке амбасаде у Београду посетила овај центар у Нишу, притисак Запада, а пре свега Вашингтона да се он затвори – не попушта.
Почетком октобра центар је добио новог директора Виктора Гуљевича, чувеног команданта са Бајкала, који је у том руском региону годинама бринуо о безбедности људи у време ванредних ситуација.
Ивица Дачић који је својевремено са Сергејом Шојгуом потписао договор о оснивању центра, недавно је објаснио да је постојао предлог да људи који раде у РСХЦ добију статус административно-техничког особља као у амбасадама или организацијама као што је НАТО. Али пошто име центра садржи термин „хуманитарни“ онда су поједини амерички политичари постављали питање – зашто хуманитарци траже дипломатски статус?
Дачић је на ову примедбу одговорио да и Црвени крст има дипломатски статус у свим државама на свету.
