Прочитај ми чланакПредседница Удружења “Мајке Сребренице“ Мунира Субашић тврди да удружење има право да тужи Србију и Републику Српску.
Она је истакла да то право “дефинитивно постоји после првостепене пресуде Ратку Младићу“, пренео је Вечерњи лист у издању за БиХ.
Субашић, међутим, није даље образлагала ову своју тврдњу.
Иначе, Мајке Сребренице су делимично задовољне изреченом пресудом генералу Младићу јер сматрају „да једна глава не може да плати за све жртве“.
Хашки трибунал осудио је у среду Ратка Младића, у првостепеном поступку, на доживотну казну затвора, за геноцид у Сребреници и друге ратне злочине.
Одбрана је најавила жалбу.
У Сарајеву је, у првим реаговањима, изражено задовољство пресудом, али и жаљење што је Србија „амнестирана“ од одговорности за те догађаје.
Британска новинарка открила како је изгледао њен први сусрет са Ратком Младићем
„Нема веће части него бранити свој народ, рекао ми је Ратко Младић 1993. године, када сам ‘кољача из Босне’ питала шта мисли о томе хоће ли бити процесуиран као ратни злочинац. Са великим задовољством сам га гледала како стоји у Хагу и суочава се са правдом коју је он ускратио другима.“
Овим речима је британска новинарка Кристин Аманпур, која је током рата извештавала о злочинима у Босни. Она је на свом Фејсбук профилу објавила комплетан снимак сусрета са генералом Ратком Младићем 1993. године у БиХ.
Како је навела, боравила је више од годину дана у Сарајеву и извештавала о рату, пре него што је успела да дође до Младића и постави му пар питања.
– Били би сиромашни без муслимана. Добро је имати их около… али у малој концентрацији – прво је што је кроз осмех Младић тада рекао током првог сусрета са Аманпур.
Како је навела ова његова изјава и све што је о Младићу чула утерела јој је страх у кости.
– То су засташујуће речи од човека ког зову „Касапин из Босне. Подмукао човек који маскира свој убилачки инстинкт је опис који дефинише Младића и чини га тешким за сукобити са њим. Његов осмех смо сви виђали изнова и изнова док је рат одмицао. Покривала сам рат у Босни више од годину дана до тренутка када сам га упознала и док сам живела у олупини града Сарајева. Годину дана извештава сам о свему што је „ратна машина“ урадила и Младићу се није допадало моје извештавање о томе – навела је Аманпур.
Након првог питања Младић је њу упитао како се зове. Када је чуо њено име, одговорио је с ироничним осмехом:
– А Кенедијева Крисина. Када сам видео твоје извештаје из Сарајева био сам јако љут.
Аманпур каже да је избегавање метака док је извештавала о ситуацији у Сарајеву било свакодневна активност ње и њеног тима. Упитала га је:
– За твоје људе и твоје војнике си велики човек и њихов си херој. За твоје непријатеље ти си неко кога треба да се плаше и кога треба да мрзе. Како се осећаш поводом тога?
– Врло интересантно питање… – рекао је Младић, а онда је наставио: Тачно је и за једно и друго.
Аманпур даље прича о „масакру у Сребреници“ 1995. године.
– Сребреница је требало да буде сигурна зона за муслимане када је Младић са својим снагама ипак заузео ово место. Дело је слаткише и обећао цивилима да ће бити безбедни. „Не бојте се, нико вам неће ништа урадити“ – рекао је Младић уплашеном народу. Наравно да то нису били. Његови војници убили су више од 7.000 муслиманских дечака и мушкараца који су покушали да побегну – навела је Аманпур.
Она је касније пронашла Х.С., једног од мушкараца који су успели да се спасу.
– Чуо сам како су рекли „не гелдајте около“, а онда сам чуо пуцњаву и тела су почела да падају преко мене. То су били људи који су стајали иза мене. И ја сам пао са њима. Тада сам видео Младића последњи пут. Стајао је ту и чекао да све поубијају. Онда је сео у свој аутомобил и отишао – рекао је мушакрац за прилог који је новинарка урадила.
Последње питање које је Аманпур поставила Младићу током њиховог првог сусрета било је да ли је свестан да га зову ратним злочинцем и да ће можда одговарати због тога.
– Прихватио сам тежа питања, могу и твоја – узвратио јој је прво Младић кроз смех, а онда је додао:
– Бранио сам свој народ и једино мој народ може да ми суди. Нема веће части него бранити свој народ.
Аманпур је након јучерашњег изрицања пресуде Ратку Младићу, који је у Хагу првостепеном пресудом осуђен на доживотну робију, рекла да је остао „кукавица до последњег тренутка“.
– Остао је кукавица до последњег тренутка јер није остао у судници да чује пресуду – рекла је Аманпур и додала да је доживотна казна за генерала ВРС „најмање што су жртве овог рата требало да добију“.
Подсећања ради, Ратко Младић је јуче удаљен са изрицања пресуде јер је правио хаос, викао на Веће трибунала и бацао слушалице за превод. Инцидент је настао након што је његова одбрана тражила да се прекине изрицање пресуде јер је Младићу позлило, што је Веће одбило, уз образложење да њихов лекар каже да оптуженик може да испрати све и да је у добром стању. Након тога Младић је удаљен из суднице, па је изрицање пресуде пратио из друге просторије у пратњи чувара и лекара.
Младић је у Хагу јуче осуђен на доживотну робију због геноцида у Сребреници, прогон, истребљење, злочин против човечности, убиство, нехумано дело присилног премештања, депортацију, терорисање и противправне нападе на цивиле, узимање талаца,
Он је ослобођен оптужби за геноцид у шест општина (Кључ, Котор Варош, Сански Мост, Приједор, Власеница и Фоча током рата у БиХ).
