Прочитај ми чланакФудбалери Партизана овог четвртка од 21.05 у Хумској играју са Јанг бојсом, а тај меч 5. кола Лиге Европе биће специфичан по много чему. Највише по томе што би црно-белима победа обезбедила "европско пролеће" - пролазак у нокаут фазу овог европског клупског надметања.
Проблеми, међутим, неће бити само у виду квалитетног ривала који, иако број победа у овој групи (ниједна) то не показује, и те како уме да буде опасан (влада швајцарским првенством и још је у игри за пролазак даље пошто би тријумфом претекао екипу из Хумске), већ ће проблем за црно-беле представљати – како да изађе на крај са својим(а).
И, само наизглед, ту се ради о Миралему Сулејманију, некадашњем црно-белом таленту који је одиграо један меч за Партизан, као резерва у новембру 2005, пре него што се отиснуо у иностранство. А тамо је умео да бриљира. Уосталом, са 70 наступа у УЕФА клупским утакмицама – биће на терену у Хумској искуснији играч од свих ривала из црно-белог табора. Све док у игру, ако му тренер Ђукић, по обичају, укаже шансу у завршници, не уђе Саша Илић (127).
А и тренер Мирослав Ђукић је онај који је ових дана привукао велику пажњу оних којима је Партизан драг, и то због несмотрене изјаве „Партизан је живот, остало су ситнице“, која је – осим, наравно, прве речи – крилатица Звездиних навијача већ годинама. Бранио се пред меч са Јанг бојсом тиме да не жели да учествује у ријалтију (за сваку похвалу), да је некада имао новинаре за пријатеље, сада не… И, то би све било у реду да му многи „гробари“ нису замерили што је својом непажњом, необавештеношћу или немаром – занемарио једно од основних навијачких начела: не узимаш туђе пароле. Јер, ни шампион Европе из 1991. себе није назвао „парним ваљком са Маракане“, зар не? Просто, ствар је фудбалске традиције у Србији да још од малена знаш одговор на „Је ли, мали, чији си ти?“, а тај одговор нешто носи са собом: једну малу, али увек присутну дистинкцију између највећих ривала (која би, да је памети, постојала само док траје дерби и била би искључиво вербална, али… То је већ прича за неке друге прилике).
Управо ће навијачи бити на највећем искушењу овог четвртка. Не зато што се очекује долазак 400 Швајцараца, већ из два друга разлога. Један је што ће лични став о „Ђукићевој пароли“ морати да ставе по страни. Тачније, „не мора се ништа, осим да се умре и плати струја“, стара је изрека, али би било мудро усмерити емоције са трибина – искључиво на помоћ вољеној екипи. Екипи која може да буде прва Партизанова генерација после чак 13 година која ће дочекати европско пролеће. А то није мала ствар. Други разлог за опрез је описао генерални директор ФК Партизан, Милош Вазура.
Ако је први меч са Јанг бојсом (1:1) показао да ривал има квалитет, али и да Партизан има чему да се нада, онда црно-белима, играчима и навијачима, остаје „само“ да изађу на крај са – својим(а). Са оним „својима“ који играју за ривала бринуће фудбалери, а навијачи ће излазити на крај са својим емоцијама. И, баш зато, ставови из оне чувене песме, „док живим клицаћу њему“ морали би да буду гласнији но иначе овог четвртка у Хумској, а подршка, ако случајно не крене како се прижељкује, још константнија. Баш због свих тих борби које у једном мечу – чекају Партизан.
