Прочитај ми чланакЈучерашњи напад председника Србије Александра Вучића на народне посланике Двери јасан је сигнал да је коначни обрачун са Српским покретом Двери почео, и то са самог врха власти.
Са једне стране, делује смешно да Вучић некога назива фашистом, кад се управо у политичком деловању СНС могу наћи многи основни елементи фашизма: култ неприкосновеног вође, одреди батинаша на локалу, шамарање политичких противника, пребијање новинара… Свега тога у политичкој пракси Двери нема и зато је потребно измишљати инциденте који се нису догодили и мењати тезе: оптуживати друге за оно што власт све време ради, а то је политичко насиље.
Власт је она која производи и шири политичко насиље у Србији: медијска цензура, искључења народних посланика опозиције из рада Народне скупштине, ноћно рушење зграда од стране криминалаца под фантомкама у Савамали, пребијања грађана у Суботици и Костолцу од стране градоначелника и председника општине из редова СНС, констатно најружније вређање политичких противника и медија, малтретирање новинара испред Дома Народне скупштине на дан председничке заклетве Александра Вучића…
Дакле, борба против Вучићеве диктатуре са јасним елементима фашизма не може бити фашизам, већ слободарско супротстављање политичком насиљу власти.
Оно што, међутим, представља новост у јучерашњем Вучићевом нападу на Двери јесте јавна претња да Двери више никада неће бити у Народној скупштини, што јасно говори о диктаторској идеји Вучића да он – уместо грађана Србије на изборима – одлучује ко ће бити парламентарна политичка снага, а ко не. Ако се томе додају јучерашње изјаве председника Народне скупштине Маје Гојковић и председника посланичке групе СНС Александра Мартиновића да треба поднети кривичне пријаве против Двери и да „Двери треба да се изолују из политичког животаˮ, онда је то јасан сигнал да је коначни обрачун са Српским покретом Двери почео, и то са самог врха актуелне власти, са циљем да лидери Двери заврше у затвору, а да се Дверима забрани политички рад.
Могу само да кажем да нас власт овим претњама не може зауставити нити уплашити. Нисам класичан политичар, не умем да трпим насиље, лаж, лоповлук и да ме неко прави будалом. Нисам васпитан да ћутим и трпим неправду. Имам и показујем емоције и не дозвољавам да нас неко гази. Реагујем против политичког насиља СНС и не плашим се власти. Говорим у име народа који је опљачкан и понижен и свих оних који су против Вучићеве власти.
Наставићу да се борим против диктатуре и да откривам криминал и корупцију у врху власти. Посебно ћу наставити да откривам план Запада да уцењени Александар Вучић, кога су пре шест година довели на власт, идуће године потпише признање тзв. независног Косова. Знам да сметам и знам шта значи Мартиновићева претња да ће ми платити ван Народне скупштине, али се не плашим претњи СНС фантома. Борба се наставља. Нема повлачења – нема предаје!
