Прочитај ми чланакИстраживачи Факултета техничких наука у Новом Саду открили су трагове антибиотика у реци која дотиче из Хрватске, где је ова супстанца опасна по здравље људи откривена у огромним количинама
Надлежни за испитивање река у Србији нису открили присуство антибиотика у Сави зато што редован мониторинг, који су радили, и не показује присуство антибиотика, сазнаје Курир.
Тек наменски, истраживачким мониторингом може да се утврди постојање и најмањег трага антибиотика у води, открива др Мирјана Војиновић Милорадов, професорка на Факултету техничких наука у Новом Саду. Она упозорава да последице могу бити несагледиве уколико је тачно да је хрватска фармацеутска индустрија загадила Саву и до 1.000 пута већим количинама антибиотика од дозвољених, што су открили научници с Института „Руђер Бошковић“.
– Где год Сава протиче, то се преноси. Ни Сава ни Дунав немају системе за третман отпадних вода и немају системе за отклањање остатака антибиотика. Људи се купају у тој води, једу рибу из те воде и све што је у реци уносе и у свој организам. Постоје четири врсте мониторинга и ту су: надзорни, оперативни, истраживачки и допунски и надлежни који су рекли да у редовном мониторингу није било присуства антибиотика, навели су истину. Али то је само зато што се у редовном уопште и не ради тестирање на њих – каже проф. Војиновић Милорадов.
Заказала контрола
НАДЛЕЖНИ ЋУТЕ
О овом проблему Курир је тражио одговоре од Министарства животне средине, Групе за уређење и коришћење вода и заштиту вода од загађивања, Одељења водне инспекције, Агенције за заштиту живтне средине и Дирекције за воде, али до закључења броја нисмо добили одговоре. Једини одговор је био од Агенције за заштиту животне средине, и то од пре два дана, када су рекли да редовним мониторингом нису пронађене веће концентрације антибиотика.
Она истиче да су истраживачи Техничког факултета радили истраживање Саве и да су открили присуство трагова антибиотика.
– То су биле ниске концентрације, али последице могу да буду врло озбиљне, да не кажем фаталне. Апелујем на грађане да старе лекове и фармацеутске сирупе никако не бацају у тоалет, јер то све заврши у нашим рекама – каже наша саговорница.
Професор Медицинског факултета Томислав Јовановић истиче да и најмање присуство антибиотика у води може да утиче на речни свет:
– Прво треба проценити да ли је то тачно или не, затим установити колика је количина антибиотика завршила у реци. На основу тога, процењује се колики је могући домет загађења и докле је оно стигло. Од концентрације зависи да ли ће последице бити краткорочне или далекосежне. Сумњам да то може да утиче на садржај у наше водотоку и имам резерву да је после толико километара дошло до Београда. Али извесно је да присуство антибиотика и у траговима знатно утиче на живот у води и приобаљу.
ЧИЊЕНИЦЕ
ПОСЛЕДИЦЕ ЗАГАЂЕЊА РЕКЕ АНТИБИОТИЦИМА
– развој супербактерија
– помор рибе, биљака и животиња у реци
– повећана смртност људи због отпорности на антибиотике
– компликованије и скупље лечење
