Десет разлога зашто свако коме је стало до стварне слободе у нашим медијима мора рећи не такозваној Групи за слободу медија.

1.
Медији, емисије и „невладине“ организације које воде чланови такозване Групе за слободу медија јасно показују да ови људи, организације и удружења не желе слободу медија. Све што желе је могућност да слободно буду изношене догме у коју верују њени чланови. Слобода постоји само ако је слобода за све.

2.
Скоро без изузетка, ови медији су затворенији чак и од режимских медија. Пошто се само декларативно залажу за слободу медија и не нуде стварну алтернативу, већ само другачију врсту мрака и цензуре, ови медији су често опаснији непријатељи медијских слобода и слободног новинарства у Србији него сам режим.

3.
Чланови ове групе покушавају да слажу грађане Србије да su мрак и једноумље који владаju у њиховим медијима слобода. Назвати другачије идеолошки обојену неслободу слободом је перверзно, безобразно, саможиво и неодговорно.

4.
Ови медији су отворени само за критику режима и његових политика са једне јако уске идеолошке платформе. Многе емисије које воде и уређују чланови ове групе нису отворене за све критичаре режима. Штавише, они у њима редовно бивају оклеветани као „фашисти“ и „екстремисти“. На тај начин ови медији и програми истовремено служе режиму и обезбеђују оправдање за подршку коју му дају кључни западни центри моћи.

5.
Чланови ове групе су, упоредо са етичким и професионалним чишћењем медија које данас контролише режим, обављали срамно етичко и професионално чишћење својих редакција или раде у редакцијама и медијима који су одувек били затворени и нису се отворили за новинаре и уреднике који не деле њихове политичке ставове, а били су уклоњени из медија под контролом режима.

6.
Деловање чланова ове групе обесхрабрује све оне који желе да се баве истински слободним новинарством и отвореног ума и без калкулација и предрасуда преиспитују бројне изазове са којима се Србија данас суочава. За наше друге мрачњаке слободно новинарство јесте моје новинарство.

7.
Чланови ове групе се не супротставаљају затвореним, једноидеолошким уређивачким политикама у медијима у којима раде, а међу њима није мало оних који су били активно укључени у даље затварање ових антирежимских, али неслободних медија и цензурисање неистомишљеника.

8.
Остајући затворени за део противника власти, ови медији не раде у интересу грађана Србије. Они не само да онемогућавају дијалог и размену мишљења већ редовно дискредитују и сатанизују оне који не деле њихове ставове и опсесије.

9.
Чланови ове групе не доприносе демократизацији и својим догматским деловањем спречавају профилисање опозиционих кандидата који би могли да угрозе самовлашће режима. Њихови медији и емисије репродукују неке од кључних механизама деловања режимских медија, укључујући проглашавање критичара за непријатеље и плаћенике.10.Медији, емисије, организације и удружења преко којих делују чланови ове групе део су проблема. Док себе не реформишу и не ускладе своје деловање са оним што прокламују и захтевају од режима, они не могу постати савезници наше боље будућности.

Извор: standard.rs

Ознаке: анализа, другосрбијанска превара, Зоран Ћирјаковић