Прочитај ми чланакВишемесечна дилема је разрешена: Неће бити ванредних парламентарних избора у Србији већ само локалних у Београду.
Да ли је то коначна одлука власти или се спрема ново дизање тензије у вези са реконструкцијом владе, пита Дојче веле.
Фото: Влада Србије
Главни одбор Српске напредне странке (СНС) одлучио је да у Србији неће бити ванредних парламентарних избора, и да ће они бити одржани „кад за њих дође време“. На тај начин је главни одбор СНС подржао став председника странке Александра Вучића, који је био против расписивања ванредних парламентарних избора. Уместо тога главни одбор напредњака је најавио локалне изборе у Београду за март наредне године, што је и њихов редовни термин. Како је након седнице главног одбора странке саопштила председник Скупштине Маја Гојковић „та одлука није у интересу СНС, али је у интересу Србије“.
Прича још није готова?
Дилема је разрешена, ванредних избора неће бити, и сада све политичке странке могу све снаге да баце на припрему за локалне изборе у Београду. Погрешно, истиче за Дојче веле политиколог Бобан Стојановић. Стојановић сматра да прича око ванредних избора још није завршена. „Сада просто нико неће размишљати о ванредним парламентарним изборима, али мислим да је могуће да када започну процедуралне припрема за расписивање београдских избора да се у том тренутку пронађе неки разлог за расписивање и парламентарних избора. Разлог је да се опозиција затекне неприпремљена, односно да ти избори буду на неки начин изненађење, и да се спречи неко ближе организовање опозиције на републичком нивоу. Наравно, пронаћи ће се или ће се измислити неки повод у парламенту, или неки други догађај, којим ће се то оправдати“.
Унутрашњи и спољни притисци
Професор Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић каже за ДW да иза данашње одлуке стоји процена СНС да им ванредни парламентарни избори заједно са београдским не би донели неку велику разлику и предност код бирача. „Мислим да су на ту одлуку више утицали неки унутрашњи и спољни притисци. Унутрашњи у смислу да је нека стручна јавност упозоравала како за тим нема потребе и да нема никаквог оправдања за ванредне изборе. А ту врсту аргументације су чини ми се имали и значајни представници међународне заједнице“.
Опозиција ни(је) у предности
Аргумент који се чуо унутар СНС је да би заједнички парламентарни и београдски избори довели до већег ангажмана њихових бирача и страначке инфраструктуре, и да би то утицало и на мотивацију и резултат у далеко више опозиционо настројеном Београду. А пошто, дакле, неће бити избора на републичком нивоу, опозицији је сада олакшан посао, и она сада има далеко боље шансе на београдским изборима. Поново погрешно размишљање, упозорава Стојиљковић: „Немојмо бити тако сигурни. СНС машинерија је позната по томе што обожава те локалне, издвојене изборе, на које онда баци сву своју инфраструктуру и освоји тај град. То смо гледали у Зајечару, Врбасу, и неким другим местима. А са друге стране је непознаница колика је мотивацијска снага опозиције“.
Бобан Стојановић оцењује да након овакве одлуке напредњака ипак расту шансе опозиције: „Опозиција ће најпре своје финансије сада моћи да усмери на град Београд. Затим ће организационо моћи да се групишу на Београд, и да све активисте које имају концентришу на Београд, и на тај начин ће моћи да буду видљивији. Трећа ствар је што ће ту ипак бити доминантне градске, београдске теме. Зато ће опозиција сада морати да седне и понуди у директном сусрету са грађанима теме и програме за главни град“.
Реконструкција владе уместо избора?
Како је производња криза и драматичних ситуација једна од навика садашње власти, рекло би се да је одустајање од ванредних парламентарних избора на неки начин спуштање тензија. А то је нетипично за власт. Пошто су београдски избори релативно далеко, тешко је очекивати да ће само градске теме бити фокус у српској политици, и уместо ванредних избора сасвим је могуће да се сада покрене нека нова тема, рецимо реконструкција српске владе.
Зоран Стојиљковић сматра да је реконструкција владе „врло вероватна, јер то диже политичке тензије. Чак је и политичким аналитичарима тешко да наброје шта смо све имали на политичкој сцени од смене власти 2012 године, од ванредних избора до ванредних стања и ситуација, државних удара и две реконструкције владе“.
Не видим неке разлоге за реконтрукцију владе, каже Бобан Стојановић, али могуће да је се та тема покрене како бисмо опет имали о чему да расправљамо наредних месеци. „Али, просто не видим која би то нова особа била, или ко би могао да оде од актуелних министара. А ако би до тога евентуално дошло, то би више била представа за медије, да ми лицитирамо именима, а у реалности реконструкција владе није потребна“.
