Прочитај ми чланак
Негде далеко
(Руска романса; пева: Дмитри Хворостовски)
Молим те, туго моја,
Бар начас остави ме.
Попут облака, сињег облака,
Полети мом родном дому,
Одавде до родног дома.
Обало моја, покажи се у даљини
Крајичком, танком линијом,
Обало моја, обало ласкава,
Ах, родна моја, да ти допловим,
Да допловим бар некада.
Негде далеко, негде далеко
Кише падају због којих печурке расту.
Баш крај реке у малом врту
Сазреле су вишње, савијене до тла.
Негде далеко у мом сећању
Сад је топло као у детињству,
Иако је сећање покривено тако дубоким снегом
Олујо, напоји ме,
Да постанем пијан, али не на смрт.
Ево опет, као у последњи пут у животу,
Све гледам негде на небо,
Као да тражим одговор…
Молим те, туго моја,
Бар начас остави ме.
Попут облака, плавкастог облака,
Полети мом родном дому,
Одавде до родног дома.
Где-то далеко
Я прошу: хоть ненадолго,
Грусть моя, ты покинь меня,
Облаком, сизым облаком
Ты полети к родному дому,
Отсюда к родному дому.
Берег мой, покажись вдали,
Краешком, тонкой линией,
Берег мой, берег ласковый,
Ах до тебя, родной, доплыть бы,
Доплыть бы хотя б когда-нибудь.
Где-то далеко, где-то далеко
Идут грибные дожди.
Прямо у реки в маленьком саду
Созрели вишни, наклонясь до земли.
Где-то далеко в памяти моей
Сейчас, как в детстве тепло,
Хоть память укрыта такими большими снегами.
Ты гроза, напои меня,
Допьяна, да не досмерти.
Вот опять, как в последний раз,
Я все гляжу куда-то в небо,
Как будто ищу ответа…
Я прошу: хоть ненадолго,
Грусть моя, ты покинь меня,
Облаком, сизым облаком
Ты полети к родному дому,
Отсюда к родному дому.
Превод: barsiscev
