Прочитај ми чланакСНС у благом опадању – одлучиће Шапић и гласови оних који остану испод цензуса
Месец и по дана од претходног београдског истраживања (НСПМ: Београд – СНС 33,8 одсто; Ђилас, Јанковић, Јеремић 27,7 одсто, Шапић трећи) објављујемо резултате новог (на повећаном броју испитаника и повећаном уделу теренског начина прикупљања података у односу на телефон у укупном узорку), који мање-више потврђују све претходне налазе и трендове. Но, разуме се, никада се не може искључити могућност неке изборне „бомбе“ која драстично мења ситуацију и рејтинге. (Такву бомбу је, нпр. у кампањи за председничке изборе представљала појава „Белог“.)
Реално гледано, без обзира на Вучићева фемкања („велика је вероватноћа да ћемо да изгубимо“), СНС јесте и даље фаворит, али резултати овог, као и претходних истраживања јасно сугеришу да се овај пут ипак неће баш само једноставно прошетати до победе.
„Тројна“ опозициона формација (Ђилас-Јанковић-Јеремић), овај пут још проширена могућим и вероватним партнерима, бележи благи раст, а и Александар Шапић стоји „кано клисурина“ на врлодобром двоцифреном резултату.
СНС је за мање од два месеца изгубио око два процентна поена, што се може тумачити негативним ефектом јесењих гужви и хаоса на радовима закрченим београдским улицама – и што је вероватно навело Александра Вучића да се последих дана још непосредније и лично укључи у београдску кампању.
У суштини, и то је можда основни налаз овог истраживања, кључ победе СНС-а на београдским изборима (ако оставимо по страни могуће изборне махинације) лежи не толико у њиховом сопственом резултату, колико у „расутим“ опозиционим гласовима оних који вероватно неће успети да пређу цензус. И зато је Вучићева очигледна намера да тих опозиционих листа испод прага цензуса буде што више.
У игри малих бројки увек су могућа највећа изненађења и обрти. (Зато смо, рецимо, увек знатно сигурнији у врх и средину, него „дно“ табеле.) Али како тренутно ствари стоје, цензусу се могу надати само још Бели, Двери и Радикали – али далеко од тога да им је пролаз загарантован. Напротив. Ближи су остајању испод црте. А што се свих осталих тиче, њихов самосталан излазак на београдске изборе представљао би само горко разочарање за њихове присталице и – велику радост за СНС и Александра Вучића.
Зашто је понуда у анкети била баш таква, а не другачија? То је, барем док се избори не распишу и листе не закључе, увек ствар истраживачке процене, информације и интуиције. Наравно да је могуће да ће ствари, тј. листе на крају изгледати другачије. Пре свега, врло је могуће да ће СНС и СПС поново ићи заједно – што би онда њихов резултат у збиру подигло на негде између 37 и 40 одсто – а и ова групација око Ђиласа, Јанковића и Јеремића на крају може бити ужа, али можда и још шира.
Иако они тренутно нису били у фокусу, евентуални ванредни републички избори дају нешто другачију слику. (Да не буде неспоразума, у питању је такође Београд, тј. испитаници са територије Београда, али се тражио одговор на питање за кога би гласали на, евентуалним, ванредним парламентарним изборима.) Дакле, одговор на ово питање доста се разликује у односу на оно које се тицало избора за скупштину Београда, односно, знатно је повољнији за власт (како СНС, тако и СПС), али и за неке опозиционе странке (ДС, Двери), што се може тумачити како знатно већом стопом неизјашњених и/или неопредељених (готово 40 одсто) када су ови други избори у питању, као и чињеницом да овде у видокругу није било „београдских играча“ (Ђилас, Шапић, „Не давимо Београд“).
Све у свему, овако ствари тренутно стоје када је о Београду реч. А претпостављамо да ће се до наредног истраживања ситуација додатно разбистрити, макар у смислу извесности ко ће са ким дефинитивно ићи, те ће и евентуална изборна пројекција моћи да буде поузданија.
Ђорђе Вукадиновић
време: 01 – 10. новембар 2017.
начин прикупљања података: комбиновано терен-телефон (2:1)
репрезентативни узорак
испитаника: 1200
ОДГОВОРИ ИСПИТАНИКА НА ПИТАЊА
(Београд, новембар, 2017)
