Прочитај ми чланакВодитељ Дејан Пантелић данас слави 48. рођендан, а његов животни пут није уопште лак.
Деца су му оболела од дијабетеса, затим му је умро отац, а онда се он ухватио у коштац са опаком болешћу којој није дозволио да га победи.
Све је почело 2012. године. Морао је да прекине каријеру, а баш тада је са Цецом Даниловић радио емисију поводом Олимпијских игара у Лондону.
Симптоме није имао, али је имао осећај да се нешто дешава.
„Нисам имао неке болове, просто сам осећао да нешто није у реду. Имао сам проблем испод крајника, а намерно нећу да га именујем. Он је кренуо да се шири и да ми гура једну жлезду. Лутао сам по лекарима. Ништа ме није болело. Рак у старту не боли, али вероватно касније боли. Крвна слика ми је била фантастична, нисам био пушач, никад нисам пио. На први поглед крајник је био здрав. Тек када су урадили радикалну операцију, видело се да се он учаурио испод крајника“, испричао је Дејан Пантелић како је успео да открије болест.
Током тешког периода у животу догодио се „судбински сусрет“ са једном госпођом која му је много помогла. Популарни водитељ је, наиме, два пута је оперисан у Београду након што му је дијагностикован тумор на крајницима, пре него што је спас потражио на лечењу у Немачкој.
„Судбина… Годину дана пре него што сам отишао на лечење у град Флензбург на северу Немачке, на клинику у којој ради професорка Надежда Басара, и пре него што сам уопште помислио да могу да се разболим, упознајем у авиону дивну и хуману Стану Ерић, која са својом породицом више од 30 година живи у поменутом граду. Размењујемо телефоне, адресе током лета, и на љубазни позив госпође Ерић да бих могао једног дана са својом породицом да дођем до тог малог града на северу Немачке, насмејем се и кажем да је већа вероватноћа да ћемо се чешће виђати у Србији него у далеком Флензбургу. Почетком септембра те 2012. године одлазим у град Флензбург (нисам могао дуго да запамтим, а камоли да изговорим име града) на лечење… Пре одласка у болницу смештам се у хотел, на препоруку професорке Басаре, који држе наши људи (до тада нисам знао ко је власник тог хотела). Врата хотела, погађате, отвара моја Стана Ерић. А све остало је историја“, написао је Дејан Пантелић на свом „Фејсбуку“.
Деки Пантелић је после две године успео да победи опаку болест.
„Никада нећу заборавити шта ми је докторка Нада Басара рекла када сам дошао код ње: „Дејане, код мене људи не умиру.“ Иако сам био у емотивно тешком стању, тргао сам се и схватио како морам да почнем да се борим. По изласку из болнице, у Београд сам се вратио са феноменалном манекенском килажом од 59 килограма“, испричао је Дејан Пантелић у исповести.
Он је после свега пронашао мотив да јавно говори о својој болести и да помогне свима који су се, нажалост, нашли у „његовим ципелама“ и морали су да се боре да опстану.
„На добром сам путу да све ово буде једна ружна прича која остаје иза мене, али која је мене и породицу богами прегазила као брзи воз. Срећем људе који су имали исти проблем као ја. Мало ми је непријатно о томе да говорим, жао ми је људи, имам неку кнедлу у грлу, јако сам емотиван. У почетку ми је то сметало јер ме је то враћало на неке моје проблеме, међутим касније сам схватио да је то моја мисија и да ја морам да помогнем тим људима, да их усмерим лево или десно, да одиграју праву комбинацију, да се после не би десио катастрофалан исход. Сад сам комуницирам са њих двоје-троје који покушавају да нађу пут до излечења. Не стављам себе на пиједестал, то је просто моја мисија, желим људима да помогнем и да их посаветујем“, испричао је водитељ у емисији „Тако стоје ствари“ и додао:
„Сметало ми је што ме сажаљевају, само сам тражио мир и унутрашњу енергију, коју сам добио од породице и пријатеља. Све могу да ми кажу, да сам лош човек или лош водитељ, али не могу да ми узму пријатеље који су и дан данас уз мене, свакодневно ме зову и питају да ли сам добро, да ли ми треба нешто, да ли ми треба новац. У овој мојој причи новац ми је итекако био потребан. Емотивна снага ми је дошла од њих, због њих и своје породице сам из ината доказао да могу опет после свих проблема да се вратим испред камере и да радим свој посао са осмехом на лицу.“
Борба против дијабетеса
Дејан Пантелић је у емисији „Тако стоје ствари“ говорио и о здравственим проблемима са којима су његова деца, син Вукашин и ћерка Лана, суочили када су били још мали.
„Мука нас је натерала да упознамо дијабетес због наше деце, у року од два месеца пре шест година та болест је обома дијагностикована. То је можда био окидач овог мог проблема. Све се то издешавало, и отац ми је умро у међувремену. Онда смо схватили да систематизација приступа превенцији и контроли дијабетеса код нас није добра и да се у Србији лече само последице дијабетеса. У Србији има 500.000 регистрованих оболелих од дијабетеса типа 1 и типа 2. Поражавјаући податак је и да има још 200.000 људи који не знају или неће да признају да имају дијабетес. То је огромна бројка. Не знам зашто су претходне владе укидале врло битна саветовалишта у домовима здравља за дијабетес“, рекао је водитељ, те истакао да сада у сарадњи са Министарством здравља покушава да изгради систем и да врати саветовалишта у здравствене установе.
Успешна каријера
Пантелић је каријеру почео као водитељ на телевизији „Пинк“, а коју је напустио због неодољиве понуде Богољуба Карића.
„Када сам преговарао са њим, ишао сам на емоције. Био сам ожењен и хтео сам да заснујем породицу, да решим стамбено питање, и он ми је то решио, што је тада била велика ствар за мене и моју породицу. Драго ми је што сам био тамо, много сам научио од колега, пре свега од Александра Тијанића, због којег сам касније прешао на РТС. Кад вас позове особа попут Тијанића, онда не питате ни колику ћете имати плату“, открио је Деки Пантелић у једном интервјуу. Срећан рођендан му је пожелела и блиска колегиница која је поделила емотивну фотографију на свој инстаграм профил, а њих двоје су срећни и насмејани.
Деки Пантелић сада води емисију „150 минута“ са Маријом Килибардом на телевизији „Прва“, а иза себе има успешне емисије попут „Кешоловац“, „Мега Деки“, „Песма и бинго“ и остале…
