Пре неки дан су ме звали из поште да дођем јер ми је неко послао новац. Мислио сам да је нека грешка, јер немам никог ко би ми слао новац, а и тешка сам беда, па сам искрено помислио да ме неко зеза.

Када сам отишао рекли су ми да имам писмо и 3.000 долара, а и даље нисам могао да верујем.

Узмем писмо да читам, друг из основне који сада живи у Америци, тада је био беда као што сам ја сада. Ја сам му увек давао колико сам могао, делио са њим сендвиче на пола, пили смо сокове из исте флашице, био ми као брат. Пре 10 година отишао је за Америку, како се каже трбухом за крухом, па изгледа да је успео.

На крају писма је написао:

„Брате када год ти буде требало, само ми јави, знам како ти је сада и знам какав си човек када имаш. Хвала Богу, ја сада имам довољно и сматрај то као да и ти имаш.Твој брат…“

Ни сада не могу да верујем да ме се након толико година сетио и да памти све што сам му добро чинио. Изгледа да и у ова тешка, зла времена исплати се бити човек. Ко би рекао…

Извор: kurir.rs

Ознаке: исповест, мушкарац, новац, пошта