Прочитај ми чланак
Боксер
(Поп-рок песма и балада; стихови, музика, свирају и певају: Simon & Garfunkel)
Ја сам само мали сиромах
Иако моју причу ретко причах
Изгубих своју борбу
за џепове пуне наде које су ми обећане
Све лажи и лакрдија
Ипак човек чује оно што жели да чује
И све остало занемарује
Када сам побегао од куће и оставио породицу
Нисам био ништа више од малог дечака
У друштву странаца
У тишини железничке станице
Јурио уплашено, спавао где год стигох
Тражећи сиромашне одаје
Где поцепани људи одлазе
У потрази за местима које само они знају
Лажи, ла ла,лажи…
Тражећи само радничку зараду
Био сам у потрази за послом
Али нисам добијао понуде
Само добацивања протистутки са Седме Авеније
Признајем, да ја било тренутака кад сам био толико усамљен
И тад би узео коју да ме утеши
Лажи, ла ла,лажи…
(Овај део песме се не налази у оригиналној верзији)
Сада ме године стижу
Све ме више ударају
Старији сам него пре што сам био
И млађи него што ћу бити и то није необично
Не, то није чудно
И после свих промена
Ми смо мање више увек исти
После промена ми смо мање више увек исти
Лажи, ла ла,лажи…
И онда свукох моју зимску одећу
И пожелих да сам отишао
Отишао кући
Где зима у Њујорку неће ме повредити
Где ме неће повредити, идем кући
На плочнику стоји боксер
Прави борац свог зната
Носи сећања које су остале
За сваку рукавицу који би га оборио
Или би га повредио до суза
Пун беса и срама
„Одлазим, одлазим“
Али и даље остаје борац
Лажи, ла ла,лажи…
The Boxer
I am just a poor boy
though my story’s seldom told
I have squandered my resistance
for a pocket full of mumbles such are promises
All lies and jests,
still a man hears what he wants to hear
and disregards the rest
When I left my home and my family
I was no more than a boy
in the company of strangers
in the quiet of the railway station
Running scared, laying low,
seeking out the poorer quarters
where the ragged people go
looking for the places only they would know
Lie la lie …
Asking only workman’s wages
I come looking for a job
but I get no offers,
just a come-on from the whores on Seventh Avenue
I do declare, there were times when I was so lonesome
I took some comfort there
Lie la lie …
(The following verse is not included in the orginal verison)
Now the years are rolling by me
they are rockin’ evenly
I am older than I once was
and younger than I’ll be and that’s not unusual.
No it isn’t strange
after changes upon changes
we are more or less the same
after changes we are more or less the same
Lie la lie …
Then I’m laying out my winter clothes
and wishing I was gone
going home
where the New York City winters aren’t bleeding me,
bleeding me, going home
In the clearing stands a boxer
and a fighter by his trade
and he carries the reminders
of every glove that laid him down
or cut him till he cried out
in his anger and his shame
„I am leaving, I am leaving“
but the fighter still remains
Lie la lie …
Превод: stefansih1
