Прочитај ми чланакВећ неколико месеци, врло активно се разговара о градњи ауто-пута Сарајево – Београд, како у Србији, тако и у Републици Српској (РС) и БиХ. Посебно се воде врло важни разговори између Владе Србије и Владе РС, затим између Владе РС и Владе Федерације БиХ. На индиректан начин се воде разговори између Владе Србије и Савета министара БиХ, у мери колико је то питање у надлежности органа БиХ, с обзиром на то да је неопходно да се усагласе ставови Ентитета у БиХ у вези са трасом будућег ауто-пута.
Извори и начин финансирања будућег ауто-пута су значајан фактор, за неке и аргумент када је реч о избору трасе. Раније смо на страницама ФСК писали о значају специјалних паралелних односа између РС и Србије, и то баш у вези са изградњом путне инфраструктуре у РС и у Србији, која би била међусобно усклађена и као таква би представљала посебну врсту путних комуникација између РС и Србије, односно између Срба у региону, и била би један од видова унапређења специјалних односа и веза између РС и Србије, гарантованих Дејтонским мировним споразумом.
Очекивано је било да може доћи до несугласица када је реч о избору трасе будућег ауто-пута, и то до неспоразума између Ентитета у БиХ, више него између РС и Србије. Србија има већ јасно дефинисане приоритете када је реч о градњи државних путева (првог) IА реда и државних путева (првог) IБ реда, па се сходно томе РС и Федерација БиХ могу усагласити да се траса пута кроз Ентитете доведе на одређени гранични прилаз ради спајања са ауто-путем у Србији. (Уредба о категоризацији државних путева, „СЛ. гласник РС“ бр.105/2013 и 119/2013.)
У смислу наведеног, РС и Федерација БиХ требају имати у виду пут А2 кроз Србију на релацији: Београд – Обреновац – Лајковац – Љиг – Горњи Милановац – Прељина – Чачак – Пожега, јер се на овај ауто-пут најлакше може везати ауто-пут кроз БиХ, и то трасом: Сарајево – Пале – Соколац – Рогатица – Вишеград – Вардиште. Такође је, посебно за РС важно имати у виду следеће путне комуникације кроз Србију према граници БиХ, односно према РС, јер значајно утичу, а могу још значајније утицати на избор трасе ауто-пута од Сарајева кроз РС, а то су: пут 19, који се одваја са ауто-пута Београд – Загреб код Кузмина и наставља до Сремске Раче, односно до границе са РС; пут 20: веза са путем А3 (ауто-пут Београд – Загреб) преко Сремске Митровице – Богатића до граничног прелаза у Бадовинцима; пут 21, који иде од Новог Сада преко Ирига – Руме – Шапца – Коцељеве – Ваљева – Косјерића – Пожеге; и пут 26: Београд – Обреновац – Шабац – Лозница – гранични прелаз Мали Зворник.
Приликом избора трасе ауто-пута Сарајево – Београд, за РС је посебно важно, поред изнетог знати и следеће: саобраћајна политика ЕУ се базира на усвојеним саобраћајним коридорима и стратегијама, који утичу на привредни развој нашег региона, а самим тиме и на привредни развој РС; од европских коридора посебан значај за БиХ и РС има коридор V (Венеција – Трст – Копар – Љубљана – Будимпешта), односно његов крак C: Плоче – Сарајево – Осијек – Будимпешта (који у потпуности повезује јужни и северни део БиХ и креће се кроз њен централни део, док у потпуности заобилази јужне, југоисточне и источне делове РС, једино пролазећи кроз РС на прилазима Броду, односно Броду на граници са Хрватском; паневропски коридор X: Љубљана – Загреб – Београд – Ниш – Лесковац – Солун, са својим краком Хb: Хоргош – Суботица – Нови Сад – Београд и краком Хс: Ниш – Димитровград – Градина – Софија, својим осама протезања остављају највећи део простора западне и источне Србије изван главних путних праваца, као и комплетан источни део РС од Бијељине до Требиња. Због тога пут А2: Београд – Обреновац – Лајковац – Љиг – Горњи Милановац – Чачак – Пожега још више добија на значају, јер се на овај начин између осталог повезује западни део Србије са источним делом РС.
Дакле, наведени путни правци и коридори утичу сами по себи на неке од потенцијалних траса ауто-пута Сарајево – Београд, као и постојећи ауто-путеви и брзи путеви у Србији, и они који се већ граде и који су планирани. За РС посебно је интересантан правац ауто-пута Сарајево – Пале – Соколац – Рогатица – Вишеград – Вардиште, као најкраћа траса којом би се дошло до границе са Србијом, а затим везало на ауто-пут Пожега – Београд, који је свега тридесетак километара дужи од постојећих магистраних путева Сарајево – Београд, који су уједно и најкраћи. Изградња брзих путева кроз Србију од Новог Сада преко Руме и Шапца до Лознице, као и крака од Шапца до Ваљева, је од великог значаја за низ долазних путева из средњег Подриња до границе са Србијом. На наведене путеве везују се скоро сви путни правци који изводе из Херцеговине, односно југоисточног дела РС, и то из Требиња, Билеће, Гацка, Фоче, Руда и Чајнича.
Путна мрежа је важна за опстанак друштвених заједница, она је својеврсни друштвени „кртвоток“, и тамо где не досежу саобраћајне артерије, то подручје демографски одумире. Дакле, путеви имају не само економску и развојну улогу у друштву, него и социолошку, јер саобраћај утиче између осталог и на степен културног развоја једне заједнице.
Планирање и пројектовање траса ауто-путева и траса брзих путева не сме се заснивати на конзервативним приступима планера који често не сагледавају природна богатства на трасама, потенцијалне привредне могућности, руралне вредности, историјска наслеђа, као и бројност постојећег становништва (које треба задржати) и потенцијалног које гравитира ка пројектованој саобраћајној мрежи, него полазе само од процене протока возила.
До сада се најчешће говорило о траси ауто-пута Сарајево – Београд преко Романије ка Вишеграду и граници са Србијом, а онда се појавила једна нова идеја, идеја која треба бити подржана „парламентарном резолуцијом“. Реч је о предлогу Младена Босића, српског посланика у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, који се заложио да се Парламент БиХ изјасни о његовом предлогу у виду резолуције, која би подржала његов предлог трасе ауто-пута Сарајево – Београд, која би ишла правцем: Сарајево – Зеница (69 км); Зеница – Тузла (126км); Тузла – Брчко (55км); Брчко – Бијељина (39км) и Бијељина – Београд (134), укупне дужине 423 км. Основно образложење предлога јесте да ће пут повезати многа насеља и градове у БиХ, који су густо насељени.
Шта ова траса ауто-пута кроз БиХ значи? Она се поклапа делимично са краком коридора Vc, а делимично је паралелна са тим коридором. Тачно је да повезује велики број становништва, које је ионако добро комуникацијски повезано. Овај део трасе би повезивао Сарајево са централним делом Федерације БиХ и омогућио би добру повезаност Сарајева са речном луком у Брчком. Део трасе ауто-пута Брчко – Бијељина повезао би два важна града у РС, који се иначе налазе на важној комуникацији Бијељина – Бања Лука. Ова два града могу међусобно још боље да се повежу брзим путем на удаљености од 40-так километара, без да се гради ауто-пут. Бијељина је већ на домаку ауто-пута Шид – Београд, а биће још ближа када се реализује предлог Владе Србије да се уради брзи пут или ауто-пут од Кузмина до границе са РС на Сремској Рачи, или пак брзи пут Рума – Шабац – Богатић – Бадовинци. Брчко ће бити још ближе Бања Луци када се заврши ауто-пут Бања Лука – Прњавор – Добој. Београд и Бања Лука су већ на неки начин повезани ауто-путем Београд – Славонски Брод – Градишка – Бања Лука.
Изградњом ауто-пута Сарајево – Београд повезала би се два велика и важна града. Највећи број путника из БиХ био би из Сарајева и околних места, те из РС, Источног Сарајева и околних градских општина и насеља романијске регије и горњег Подриња. Свима њима је много ближе и лакше да путују ауто-путем преко Романије, даље Рогатице и Вишеграда у дужини око 320 км, или пак магистралним путем Сарајево – Соколац – Хан Пијесак – Власеница – Милићи – Зворник, а затим брзим путем Лозница – Шабац – Рума – Београд, у дужини око 300 км, што је, сложићемо се, знатно краће него 424 км од Сарајева преко Зенице – Тузле – Брчког и Бијељине.
Босићев предлог повезује Федерацију БиХ, и то централни део, где живи већинско бошњачко становништво, пружа се могућност хрватском становништву из Орашја и Оџака да лакше комуницира са Сарајевом, односно са делом централне Босне где живе Хрвати, а даље и са хрватском Херцеговином. Затим још више се јача клин који је забијен у тело РС у дистрикту Брчко, Бања Лука постаје све даља од Бијељине и Брчког, а Бијељина и Брчко и други делови РС све ближи Сарајеву. Предложена траса ауто-пута кроз БиХ значила би још већу централизацију БиХ са Сарајевом у епицентру, угрозио би се полицентричан привредни развој, све би инвестиције завршавале у Сарајеву.
Који су били мотиви предлагача наведене трасе ауто-пута нису потпуно јасни. Може бити један од мотива и тај што је предлагач из Брчког, па се руководи локал-патриотским разлозима; други разлог може бити јачање семберско-посавске везе у крилу СДС (Брчко и Бијељина) и стварање противтеже Бања Луци. С обзиром да између ентитета у БиХ постоје размимоилажења у погледу дефинисања трасе будућег ауто-пута, нови предлог господина Босића изазвао је раздор и унутар српског народа, односно у РС. Он сигурно зна да овај предлог неће моћи проћи у органима који буду доносили коначну одлуку. Предлог ће изазвати још већу пометњу.
Шта овај предлог значи за РС и становништво у источним деловима РС укључно од Зворника, преко Бирча, средњег и горњег Подриња, Романијског платоа, Сарајевске регије, старе Херцеговине, Херцеговине? Ради се о половини територије РС која би остала изван главних комуникацијских линија. Наведено подручје РС, када је реч о новим путевима, има такође помало располућен интерес. Градови и насеља у средњем и доњем Подрињу, те у Бирчу имају интерес да се постојећа путна мрежа обнови и унапреди, да се на Дрину и границу са Србијом изађе на неколико потеза и да се повежу на брзе путеве Мали Зворник – Лозница – Шабац; затим Љубовија – Ваљево – Лајковац – Београд. Иначе најкраћа траса ауто-пута Сарајево – Београд била би: Сарајево – Соколац – Хан Пијесак – Власеница – Милићи – Зворник – Лозница – Шабац – Београд. Део трасе кроз РС је врло тежак и захтеван за градњу.
Становништво на Романијском платоу, у Сарајевској регији и у горњем Подрињу има интерес да се ауто-пут сагради преко Романије до Вишеграда и даље, и то из више разлога: релативно велики број становника (за наше прилике) биће повезан најбољом трасом са градовима у западној Србији и свим што тај географски регион нуди, и на крају са Београдом; природни ресурси сарајевско-романијске регије и горњег Подриња доћи ће до пуног изражаја (рекреативно-туристички и бањски центри као гравитационе зоне, развој нових производних капацитета, с обзиром на снажну сировинску базу).
Градови и насеља из српске Херцеговине добили би нови прозор у свет и излаз преко планинских масива ка горњем Подрињу, западној Србији, постали би важно транзитно подручје преко кога би се повезивао континентални део региона са приморским деловима. Јужна и западна Србија би отвориле нове транзитне руте на будућој траси ауто-пута.
Ауто-пут Сарајево – Београд, преко Романије и Вишеграда ка Пожеги је вишеструко значајан, како у привредном смислу, још више у националном погледу, повезивања српског народа, повезивања РС и Србије, као практична манифестација реализације специјалних паралелних веза и односа РС и Србије и равномерног развоја свих српских крајева. Такође, овај правац приближава Сарајево и Београд и доприноси регионалној сарадњи, јер предложени правац преко Зенице – Тузле – Брчког…… личи на путовање око света, и несумњиво садржи низ прикривених политичких намера и конотација које су супротне објективним факторима које треба узети у обзир при избору трасе будућег ауто-пута.
