ДОЈЧЕ ВЕЛЕ: Зашто Србија остаје без људи?

7

Мале плате, лош стандард, људи траже бољи живот… То су предвидљиви одговори на питање зашто се људи исељавају из Србије.

Али таква објашњења ипак нису довољна да објасне феномен емиграције у развијеније земље, пише Дојче веле.

Свакако да су економски мотиви доминантни када је реч о емиграцији у западне земље, али у случају Србије постоји читав низ додатних мотива који збуњују – како ширу јавност, тако и политичаре. “Ви са једне стране имате одлазак високо образованих кадрова, који у одласку виде прилику да професионално напредују, али и да финансијски обезбеде своје породице“, каже за ДW Владимир Петронијевић, директор Групе 484.

“А са друге имате ниско образоване кадрове који у систему азила – који иначе неће добити – на пример у Немачкој, виде прилику да обезбеде своју основну егзистенцију. Немачка је у оба случаја у самом врху атрактивности за емиграцију из Србије“.

Али, иако су економски мотиви примарни, они нису једини, наглашава Петронијевић. “Људи су незадовољни квалитетом живота у Србији у неком дубљем, суштинском смислу. Пре свега су незадовољни једним системом вредности који се не мења на овим просторима, а наметнут је још деведесетих година, када су многе ствари које би требало да буду на дну – испливале на површину. Једноставно, људи траже један уређен систем у коме се живот одвија на један нормалан начин“.

Партократија – један од узрока емиграција

Ако бисмо додатно покушали да преведемо ту врсту незадовољства на свакодневни језик, могло би се рећи да је људима преко главе јурњава за везом и познанствима поводом сваког животног проблема – од уписа детета у вртић до посета лекару. На све то се наслања наопак систем вредности у ономе што је у Србији остало од културе, а на крају читавог тог ланца се налази напредовање по политичкој линији, или просто један партократски систем у коме је животни и професионални успех везан искључиво за партијску припадност.

На тај моменат пажњу за ДW скреће и економиста Милан Kовачевић, који каже да је у Србији политика испред професије, и да је многима то мотив за одлазак из земље: “Таква ситуација је пре свега у јавном сектору, иако тога има и у приватном сектору који је настао из процеса приватизације. Ви имате власт која се само брине да контролише медије, а онда у таквој ситуацији немате ни притисак од народа да се то промени. А онда у неким секторима попут медицине, из којег је рецимо велики број одлазака у Немачку, имате кадровска постављења која изазивају револт код запослених, јер није реч о стручњацима који су у врху своје професије. Све се то може убројити у разлоге за одлазак.“

Моћ и немоћ државе

Богатије и развијеније земље на овај начин добијају високо образовану радну снагу или једноставно потребне кадрове, али тај процес с друге стране свакако оставља демографске и социјалне последице у Србији. Напори државе Србије да утиче на тај процес и да евентуално смањи број одлазака, нису баш велики. А нису велике ни српске могућности, јер говоримо о земљи у којој је просечна плата негде око 400 евра. Миграције су просто неминован процес, а такође није могуће једноставно забранити некоме да оде тамо где постоји потреба за његовим знањем и способностима.

Милан Kовачевић истиче да је држава “рецимо донекле схватила значај ИТ-сектора и да сада покушава да том сектору некако обезбеди да послује у Србији“. Међутим, каже Kовачевић, “ту постоји опасност и од превеликог мешања државе. Држава колико може да помогне толико може и да одмогне. Ту пре свега мислим на порески систем државе, који превеликим оптерећењима веома негативно може да утиче на развој бизниса у Србији. А овде још не постоји свест да шта год држава ради она то узима из џепова грађана и привреде.“

Србија – део глобалног кретања миграција

Емигрирање из Србије се у сваком случају може поделити на две групе, легалну и илегалну. Владимир Петронијевић сматра да се илегална миграција може смањити само у сарадњи са државама у које одлазе држављани Србије, али и процесом либерализације легалне миграције. Највећи проблем у том смислу Петронијевић види у чињеници да је “миграција у Србији у највећем броју случајева карта у једном правцу. Не постоји оно што зовемо циркуларном миграцијом. Није, дакле, проблем што људи одлазе, мобилност је на крају крајева основа Европске уније, већ то што се не враћају и немају контакте са земљом порекла када једном оду. Они нека знања могу стећи само на Западу, али је право питање зашто ми та знања не користимо у Србији“.

На сличан начин тај проблем види и Милан Kовачевић, који каже “да на примеру Бугарске и Румуније видимо да чланство у ЕУ није гаранција да ћете ви спречити одлазак људи из земље“, и додаје да је у том смислу “лоше то што се у Србији ситуација споро поправља и нико се не враћа. А ту бисмо имали двоструку добит, неко би се најпре усавршио у Немачкој, рецимо, и донео то знање назад“.

Владимир Петронијевић закључује да би Србија на неки начин могла нешто да научи од развијенијих земаља, које питање емиграције решавају појачаном имиграцијом. “Проблем медицинских радника у Немачкој је настао јер су њихови лекари кренули да одлазе у средине где су могли још боље да зарађују и да се усавршавају, каже Петронијевић. “Сада би требало видети да ли можда постоје неке земље у Источној Европи, или на Истоку генерално, из којих би Србија могла да привуче кадрове који јој недостају? Ми морамо бити део тог глобалног кретања миграција и морамо поставити систем који је у стању нешто да понуди“, оцењује директор Групе 484.

 

  • grebak grebić

    Дојче Веле ево и вама једно питање: Зашто су ФОН Браун и остали Хитлерови знанци отишли у САД (без казне)? Зашто су стотине хиљада Немаца емигрирале и зашто још масовно то чине? Да ли то не знате или намерно ћутите! Да није УВЕК било миграција и емиграција данас би Америка, Африка и Аустралија биле земље неких других народа (домородаца) а не вас, Британаца, Шпанаца итд! Мало је познато да су годишње КОТЕ за усељавање у САД и Канаду апсолутно највеће за вас и Британце. Амери нису способни да школују своје кадрове већ су прибегли јефтинијој варијанти – КУПОВИНИ КАДРОВА. Ту трговину су за њих обављали увек, па и данас, кадрови из тих земаља. (Да напоменем да је један такав наш стручњак скоро, по Божјој казни, изненада одапео приликом хиљадите „мисије“). Те кадрове Амери „школују“ и прате још из студентских клупа, здушно подржавани од САД Амбасаде.
    Били смо по Канади и САД-у и уверили се у масовну неписменост тих народа јер се тамо издваја за образовање или како Срби воле да кажу „ЕДУКОВАЊЕ“, само
    3% бруто н. дохотка, што је заиста мизерија. Зато и Немачка и САД имају огроман број неписменог света који „црнчи“ за мале паре, а увозе све што им треба. Мали је број наших стручњака који раде послове достојне њиховог знања и образовања и са платама равним Дојчерима!
    Због свега наведеног, немојте нам држати придике из те области већ нам платите све што сте нам уништили у многобројним ратовима материјално, интелектуално и бројчано па ћемо се онда такмичити. По процентуалном броју српских научника у историји смо испред вас јер Србин је измислио и мотор СУС пре вашег ОТО-а и ракету пре вашег Фон Брауна и да не набрајамо…Теслу, Пупина……!

  • POLITICKA MAFIJA I TAJKUNI SU SAHRANILI SRBIJU ZA POSLEDNJIH 25 GODINA.SOCIJALIZAM JE BIO ZLATO U ODNOSU NA SADASNJI NEOLIBERALNI KAPITALIZAM.

  • HRVACKI KRALJ KRELE IV

    „Они нека знања могу стећи само на Западу, али је право питање зашто ми та знања не користимо у Србији“.
    KAKO DA NE, SAMO NA ZAPADU MOGU DA LETE U SPACE SHUTLOVIMA, DA NAUČE DA ŽIVE U ŠATORSKIM GRADOVIMA I KOPAJU KONTEJNERE,PA I DA NAUČE DA RADE PO BORDELIMA.

  • Sloba Milosevic

    Зашто Србија остаје без људи ?? Зато што су српске плате и пензије најмање у Европи а динар најслабија валута у свету. Велико сиромаштво и беда у Србији.Док је био Социјализам живело се као у рају. Док је био Слоба колко толко. Сада у демократији нема живота.

    • Дуња

      Зато што је наређење еунатоуса, које су једва дочекали овдашњи босови, тајкуни, политичари, да плата не сме бити већа од 300 еврића(у просеку), осим за појединце…тако се и живи…од 25000-35000, а ко прима 60000 може чак да плати све рачуне у месецу…

    • ЏЕРОНИМО

      Dok je bio socijalizam živelo se pristojno. A onda si došao ti i tvoja banda, napravio od Srbije sumpornu rupu iz koje svi beže i sjebao nas i ukopao da se ne možemo oporaviti još decenijama…

    • Sloba Milosevic

      Док је био Слободан Милошевић 1 DM = 48 динара
      2002.год. 1 евро = 61 динара
      2004.год. 1 евро = 78 динара
      2006.год. 1 евро = 87 динара
      2010.год. 1 евро = 105 динара
      2012.год. 1 евро = 113 динара
      2017.год. 1 евро = 122 динара

      Слободан Милошевић је дао свој живот за Србе и Србију . Срби су веровали у бајке ДОС и ОТПОР да ћемо живети као у рају у америчку демократију . После 5 октобра нема живота у Србији.