Ансамбл песама и игара Руске армије „А. В. Александров“ је 12. пут гостовао у Србији. Управо је овде започео своју балканску турнеју у оквиру „Фестивала словенске културе“.

Јесење београдско јутро првог од два дана гостовања је почело рано. У девет ујутро председник Србије Александар Вучић је примио уметнике у својој резиденцији.

Атмосфера је била топла, у дворцу је мирисало на српску кафу. Генадиј Сачењук, уметнички руководилац хора, у војној униформи и обележјима пуковника захвалио ce председнику Вучићу на речима да је Србија поносна што може још једном да изрази захвалност ансамблу на подршци у тешким тренуцима. Сусрет је био кратак и већим делом се одвијао иза затворених врата. Новинари су снимили протоколарних 10 минута и прешли у парк преко пута који је назван у част ансамбла.

Овде су се већ скупљали грађани, многи са српским и руским заставама. Свирала је музика, расположење је било весело, ратне песме су стварале атмосферу Дана Победе. То у неком смислу и јесте био дан победе живот над смрћу, сећања над заборавом. Лево од споменика Николају Другом су стајале три беле брезе. Елегантно обучени Београђанин, аутор реконструкције парка и директор „Зеленила Београда“ је уживао гледајући ова јесења стабла.

Слободан Станојевић, генерални директор ЈКП „Зеленило Београда“:

„Дивна ствар! Кад год имамо прилику да повежемо два народа, а камоли да смо у прилици да осведочимо пријатељство руског и српског народа, и да га подигнемо на сваки могући начин, мени је велико задовољство. Наш народ воли Русе и ова заједничка сарадња треба да учврсте те везе.“

Церемонија отварања парка у част ансамбла „Александров“ је почела. На сцену се попео министар културе Србије Владан Вукосављевић. Он је подржо идеју стварања руског кутка у Београду, уједињење Руског дома, споменика цару Николају Другом и нови назив парка који их повезује, и учинио је све да се то оствари.

Владан Вукосављевић, министар културе Републике Србије:

„И Руси и Срби су по свом уметничком изразу понекад склони метафизици, и ја ћу, ослањајући се на ту чињеницу, да претпоставим да ће у дугим тихим ноћима посетиоци овог парка у крошњама дрвећа моћи да чују тихе анђеоске гласове страдалих хероја ансамбла ‘Александров’. Ми ћемо наставити сарадњу са Руском Федерацијом још јаче и интезивније и то ће бити прилика не да Србија или Русија седе на две столице, као што неки воле да кажу, него, као што су и до сада чинили, да седе заједно, чврсто и сложно на једном великом престолу словенске културе.“

Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин је рекао да назив парка симболично подсећа на један парк у Москви.

Александар Чепурин:

„У Москви се поред Кремља налази Александровски сад, назван у част Александра Првог. Тамо гори Вечити огањ, а овде ће парк носити име великог ансамбла. Говорили смо са председником Србије о томе чиме се може украсити парк, чиме ће привлачити Београђане.“

А Београђани су у међувремену напунили и парк и околне улице, нестрпљиво очекујући наступ чувеног хора. Ансамбл је први пут дошао у Београд у новом саставу, након прошлогодишње авионске несреће. Неки од нових чланова хора нису раније били у Србији па се стога осећање велике одговорности могло приметити на њиховим лицима. Загрмела је песма „Вставај, страна агромнаја“, а Београђанкама су наврле сузе. Традиционална „Тамо далеко“ је изазвала бурне овације и осећај да овде у парку нема Руса и Срба, већ да је то једна велика словенска породица.

Милка Љубојевић, Београђанка:

„Веома ми је драго и поносна сам што прусутствујем таквој манифестацији где се наша земља и наш народ братском руском народу и Руској Федерацији одужују за пријатељство, за све што смо заједно преживели кроз историју тиме што парк, који је заиста прелеп, у центру Београда, близу Руског Дома, поред споменика цару Николају Другом носи име славног ансамбла у знак поштовања према свему што су они кроз своју дугу историју створили. Драго ми је што можемо да одамо пошту погинулим члановима ансамбла, и када год прођемо овде да се подсетимо на њих.

Након церемонијалног отварања спомен-плоча са новим називом парка и сађења бреза као симбол вечитог живота, уметници су отишли на кратак одмор пре пробе и концерта који је за то вече био планиран у Сава центру. Карте су биле распродате неколико дана раније. Старија госпођа са плавим пуним љубави очима је пружала руку сваком члану хора и на руском језику се захваљивала. Нико није остао равнодушан посматрајући ту сцену.

Уметнички руководилац хора Генадиј Сачењук је признао да у Србију хор долази као у своју земљу, али то не ослобађа уметнике одговорности, већ напротив, тера их да дају све од себе. Он је срдачно захвали Србиме на изразима саучешћа поводом трагичне погибије 64 члана хора у децембру прошле године.

Генадиј Сачењук:

„Овде смо одлично примљени. Није нам први пут да наступамо у Србији и допада нам се. Публика је одлична, српски народ је братски народ, прави пријатељи. За наш колектив је велика част да у нашој братској емљи постоји парк назван у часта ансамбла ‘Александров’. То је велика одговорност за нас, јер ми схватамо да морамо увек да достојно представљамо руску културу у иностранству, а у Србији са дупло већом одговорношћу.“

Сава центар се пунио публиком. Галантно обучени људи су оечкивали почетак концерта и нису били у стању да контролишу емоције. Љиљана и Марко Контић толико воле Русе да су одлучили да науче руски језик и разговарају на руском код куће:

„(говоре на руском) Ми једноставно немамо речи! Трудимо се да присуствујемо сваком концерту ‘Александрова’, гледамо код куће руске серије, певамо руске песме!“

„Ја волим песму о коњу“, надахнуто говори Љиљана. „А Марко обожава ‘Каљинку’ и ‘Каћушу’. Ми знамо све речи!“

„Ми увек плачемо и певамо заједно са хором“, осмехује се Марко.

Београђанин Предраг Бањанин дошао је на концерт са пријатељицама. Једној од њих је данас рођендан.

„Ми врло ценимо и поштујемо хор ‘Александров’. Ово је прилика да видимо нову поставу после трагичне погибељи. И тај парк са новим називом је заокружио тај део града као руски. То је тако лепо.“

У концертну салу су долазиле и високе званице. Међу амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин, министри Зорана Михајловић, Ненад Поповић, Небојша Стефановић, Владан Вукосављевић, директор Руског дома Надежда Кушченкова и руководиоци великих руско-српских компанија.

Концерт је започео. Виориле су се руска и српска застава, грмела је музика, летели су плесачи, публика је певала стојећи, биле су овације и позиви на бис.

Наредног дана уметници су посетили Сомбор где су одали пошту погинулим совјетским и југословенским херојима у бици код Батине и одржали нови концерт у Новом Саду.

Ансамбл песама и игара „Александров“ је 12. пут освојио београдску публику. А на брезама у парку Александрова полако опада златно лишће, одбрајајући дане до новог доласка ансамбла у Србију.

Извор: rbth.com

Ознаке: Александар Чепурин, ансамбл Александров, Београд