Прочитај ми чланакMislim da zastoj u dijalogu Kosova i Srbije, koji se neočekivano odužio preko svih očekivanja, suštinski nije vezan za formiranje Zajednice srpskih opština.
Одлагање формирања Заједнице служи као алиби-аргумент Београду да би кривицу за застој пребацио на косовску страну, као што и Приштина потеже сличан алиби-аргумент када кривца за застој тражи у Београду оптужујући га да блокира реализацију већ постигнутих као и иницирање нових споразума. На овом нивоу јавног препуцавања ствара се утисак као да Приштина, као противтежу за формирање ЗСО, од Београда тражи да се не супротставља трансформацији Косовских снага безбедности у војску – оцењује за Данас Шкељзен Малићи, косовски публициста и аналитичар, упитан о разлозима застоја Бриселског дијалога.
Малићи каже да је проблем свакако много озбиљнији од те „релативно просте трампе: ми вама Заједницу, ви нама Војску“, као да би она могла бити кулминација досадашњег процеса дијалога.
– Последњих година изгубљено је много времена у реализацији стратегије малих корака, која је била замишљена као припрема терена за велики споразум. Београд и Приштина сада траже прелазак на нову, вишу фазу дијалога који ће директно водити до тог практично мировног споразума. Београду се чини да је формирање Заједнице српских општина недовољна компензација и веома ниско постављен циљ у односу на „велике уступке које је већ учинила косовској страни“. Ово тим пре што је Уставни суд Косова критички прочешљао предлог пројекта Асоцијације бришући у њему све елементе који могу дати компетенције извршне политичке и економске аутономије. И ако се формира, ЗСО ће бити саветодавно тело, никако парадржавни ентитет како су је замишљали Београд и косовски Срби – сматра саговорник нашег листа, који је донедавно обављао функцију политичког саветника премијера Албаније Едија Раме.
Малићи даље наводи да је интенција Београда за избегавање „поражавајућег сценарија“ враћање у игру пројекта свеобухватног српско-албанског споразума којим би Север Косова, са границом код Звечана, постао део Србије, као залог за потпуно или прећутно признавање Косова од стране Србије.
– Српски лидери у последње време све чешће спомињу могућност да, у скоријој будућности, Косово постане чланица УН, као нешто што је практично неминовно, али онда отворено или посредно траже да се претходно постигне споразум о српско-албанском разграничењу.
Према неким гласинама, и Федерика Могерини је, разочарана опструкцијама дијалога и тактизирањима и тапкањем у месту, изгледа наклоњена тој врсти споразума. Проблем је међутим то што би било која варијанта „поделе Косова“ нарушила базични европски принцип немењања постојећих граница отварајући Пандорину кутију ревизије многих „проблематичних“ граница, каже саговорник Данаса.
Да би се на Косову остварио план о подели, наставља он, потребно је да се претходно деси реверзија процеса. То практично значи, истиче Малићи, да Србија призна сувереност Косова, па да се онда две суверене земље, на што имају право, договоре око ревизије заједничких граница, чак и ако би евентуално подразумевало размену територија, рецимо север Косова за Прешевску долину.
– Да ли се на таквом сценарију ради потајно, како тврде неки кругови, тешко је рећи, али имајући у виду неке друге ситуације сличних криза, није искључено да се негде воде тајни преговори да би се онда у кратком интервалу објавио свеобухватни историјски споразум. Наравно, не кажем да се на томе ради, већ само да се чују гласине о томе. Много је извесније да ће реални процес ићи успорено јер је суштински условљен стратешким односима у троуглу Брисел – Вашингтон – Москва – закључује саговорник Данаса.
