Прочитај ми чланак

ТАКО ТРЕБА: Колач приносимо свецу, од њега се не бацају чак ни мрвице

0

Како се припрема симбол захвалности Богу за спасење живота; Овај свети хлеб се никада не баца, чак ни мрвице.

Обред обележавања крсне славе у Срба незамислив је без симбола жртве благодарности Богу за спасење кроз Исуса Христа – славског колача. Крстообразно ломљење колача симболише Исусово страдање, а преливање црним вином значи да смо Христовом крвљу очишћени од грехова.

Славски колач меси се од пшеничног брашна са квасцем, мало соли и освештаном водицом, којом је обичај да свештеник неколико дана пре славе освешта кућу домаћина. Округлог је облика и испечен са украсима на горњој корици у облику крста између чијих кракова се печатом утискују слова ИС-ХС-НИ-КА, што на грчком значи Исус Христос побеђује. На крају, осим уобичајених шара, колач се закити и гранчицом босиљка.

Обичаји налажу да се колач меси дан пред славу или како је то обичај у Војводини, на дан славе у раним јутарњим сатима. Славски колач представља наш насушни хлеб, који смо од Бога добили и који му приносимо на жртву, у славу и част нашег светитеља. Такође, колач представља самог Исуса Христа, који је Хлеб живота.

У неким деловима Србије, колач се на дан славе носи у месну цркву на освештање. У мањим местима у Србији свештеник долази у кућу домаћина, где реже колач, прелива га вином и заједно са укућанима, на челу који је домаћин, окреће славски колач на четири дела и пева црквене песме. По завршетку, свештеник ломи колач са домаћином и притом му каже: „Христос је међу нама!“, а домаћин одговара: „И јесте, и биће!“ И тако три пута.

Славски колач, како обичаји налажу, никада се не баца. Укућани и гости ломе га и деле између себе, а уколико ипак преостане неко парче оно се даје животињама у оквиру домаћинства. Уколико се колач ломи изван стола, обичај у Срба је да се испод ставља крпа, како би се покупиле све мрве од колача, да не би пале на под и газиле се ногама, јер је то велики грех.