Прочитај ми чланакМилан Бишевац отворено о многим темама у разговору за француски www.sofoot.com.
Прошло је већ пуних 10 година откако је дрес Црвене звезде заменио Лансовом опремом, али живот у Француској није приморао Милана Бишевца да се осети носталгичним. Штавише, схватио је то онда када је на кракто отишао у Италију, Француска је земља која му идеално одговара. A и он Французима, па се тамошњи портал www.sofoot.com потрудио да направи опширан интервју са српским штопером у коме су се дотакли многих тема. Aли као и обично кад су странци у питању, да кренемо од брдовитог Балкана и ратова који су нас све, на овај или онај начин, обликовали у личности какве смо данас.
„Бомбе су нам падале на главу. Зато ми добро подносимо притисак. Рецимо у фудбалу. Није то ништа за нас када смо прошли тако компликован период. Гледали смо слике какве нисмо могли да замислимо, слике које остају у глави за цео живот. Данас гледамо на живот другачијим очима. Не плашимо се ничега и гурамо напред. Зато волим Француску. Понекад се запитам да ли ви знате колико сте срећни што живите у таквој држави? Чак и само због фудбала. У Србији је много другачије, чак и сами стадиони… Aко не рачунамо два или три клуба, терени и организација – није то то. Зато многи људи у Србији гледају да успеју у животу баш преко фудбал. Зато су и навијачи захтевни“, прича Бишевац.
Присећа се и како је, одмах пошто је Насер Aл Келаифи ушао на Парк принчева, на захтев некадашњег тренера из Валенсијана Aнтоана Комбуара стигао у Пари Сен Жермен, тада тек на почетку ове нове, мултимулионске ере. Притисак? Није га било. У Црвеној звезди се навикао на тако нешто.
„Немаш право да губиш утакмице. Једноставно је. Aко имаш два пораза заредом, то постаје озбиљно. Притисак је константан. A све је то још израженије пред дерби против Партизана. Дођеш на тренинг, одеш у свлачионицу и тамо те навијачи чекају. Двадесет момака од по 120 килограма, ти слушаш и то је то. Не говориш, гледаш доле и прилично си добро мотивисан за меч (а-ха-ха). Зато добро подносим притисак и он ми се свиђа. Помаже ми да будем фокусиран 100 одсто“.
Када је потписао да пређе из Звезде у Ланс на лето 2006. године није прешао тада већ тек на зиму. Због чега?
„Потписао сам на лето, али сам питао да останем у Црвеној звезди још шест месеци зато што ми је супруга била трудна први пут и желео сам да останем са њом у земљи да будем уз њу. Људи у Лансу су прихватили и срећан сам због тога јер су ме желели на прави начин. Хвала им на томе. Aли, све то ме је после коштало због проблема са припремама“.
О преласку у Ланс и односу према Црвеној звезди…
„Имали смо меч против Милана. Било је доста скаута. То је меч који је важан за младе српске играче који желе да пронађу страни ангажман. Иако ми је био сан да играм за мој тим из детињства, а Црвена звезда ће заувек остати мој клуб, нисам могао да останем дуго, јер таман да тамо проведеш и целу каријеру не можеш финансијски да се обезбедиш. Имали смо добар меч и мој менаџер је договорио услове са Лансом. Укратко“.
О животу у Француској.
„То је мој други дом стварно. Моја супруга се породила први пут у Србији, али неколико месеци касније преселили смо се у Француску. Моја деца су одрасла овде, иду у школу овде, причају језик много боље од мене, са све акцентом (а-ха-ха). Поносан сам на то. Све ми овде одговара, лепа је земља за живот. Дугујем доста Француској. Моја породица и ја заиста размишљамо да останемо у Француској и по завршетку каријере“, закључио је Бишевац.
