Прочитај ми чланакУ рат који је Србија повела против Турске 1875. умешале су се све тадашње велесиле: Русија, Aустрија, Турска, Француска, Велика Британија, али ниједна није ни покушала да спречи зверства која је турска војска чинила над Србима.
Штавише, црне вести са ратног Балкана су се у Европи дуго заташкавале. Тек наредне године провалиле су и у западноевропску јавност.
До Француске су преко дописника и дипломатских депеша почели да стижу страшни гласови о најезди Турака на српско тле. Један такав извештај из Aлексинца који је пуковник К. С. Протић поднео војном министру Тихомиљу Николићу 11. августа, пробио се и до читалаца европских метропола.
Вапај министра војног
Вапај српског министра и генерала овога пута није остао без ођека. О Србији су почели да говоре угледни људи, нарочито књижевници, а најгласнији међу њима био је Виктор Иго, славни француски књижевник и политичар.
Моћ штампе
У корист Србије су у време српско-турског рата 1876. године радили и многи листови у Француској, а нарочито популарни „Мали журнал“ и „Мали париски журнал“. Они су сваког дана објављивали цртеже са призорима из рата на тлу Србије и чланке који су славили српску и црногорску војску. Често су и сами родољуби из Србије и Црне Горе припремали и објављивали пропагандне чланке у штампи Француске, Русије и Енглеске, и постигли циљ: придобијали јавно мњење тих земаља, а преко њега утицали и на дипломатију.
Он је, како у парламенту своје земље, тако и у штампи, непрестано упозоравао на злочине које су Турци починили над народом у забаченом југоистоку Старог континента.
Своје расправе и податке Иго је најпре објавио у списима под насловом „За Србију“, али му то није било довољно.
Оптужио је европске владе за равнодушност према геноциду над словенским народима, посебно над српским, и остале народе Европе позвао на уједињење против нечовештва.
Знаменити Француз, патриота и пацифиста какав је целога живота био, није заборавио да су 1871. године Срби, Хрвати, Румуни у Угарској били против припајања француске покрајине Aлзас Немачкој.
Расрђени Дунав
Виктор Иго је у то време већ имао преко 70 година. Био је зачетник књижевности романтизма, песник, драмски писац, критичар, сликар, али и активни политичар. О Србима је имао прилике да слуша још као дете. У време владавине Наполеона у његовом родном граду Безансону је боравио један батаљон српско-хрватских добровољаца, а Иго је био дете француског официра.
Први пут о Србима и Србији проговорио је 1828. у стиховима из збирке „Расрђени Дунав“. У то доба, а имао је свега 25 година, већ је својим убојитим пером подржавао потлачене мале народе. Током револуционарне 1848. био је председник Првог конгреса Светског мира који је одржан у Паризу.
Пророк Европске уније
Виктор Иго је у чланку „За Србију“ постао и први европски писац који је објавио идеје о уједињеној Европи, сматрајући да само таква она може постати јака и живети у миру.
„Без Европске републике, без континенталног савеза, нема политике безбедности. Зверства извршена у Србији несумњиво показују да Европи треба јединство: једна влада, један општи братски суд, демокрација у миру са самим собом, као седиште свих збратимљених народа Париз, другим речима општа слобода на чијем престолу блиста светлост.“
Такође, први је у Европи који је сматрао да треба да постоји трговина без граница и јединствени европски новац. Када је умро, на сахрани Виктора Игоа стајао је и венац који је из Београда послала српска влада, али су му највећу почаст деценијама од тада одавали српски књижевници. Он сам и његови литерарни јунаци ушли су у многе романе с краја 19. и почетка 20. века, надахњујући искреним и одушевљеним родољубљем и њихове творце и њихове читаоце.
У свом дневнику фебруара 1884, годину дана пред смрт, Иго пише:
„Сањао сам да сам у Сенату и да говорим. На крају беседе изговорио сам у сну оно што бих можда рекао и на јави: слободна Француска хоће слободне народе. A оно што Француска хоће, она ће то и извојевати. Из јединства слобода у братству нићи ће узајамна љубав између душа, клица оне величанствене будућности, где ће за род људски отпочети општи живот, који ће се звати Европски мир.“
БОНУС ВИДЕО
Песник Ранко Ђиновић (родом из Метохије, кога су Албанци 1999.г. протерали из Ђаковице и др Александар Ђикић, исто родом из Ђаковице, а који сада живи на Северу Косова и ради као професор на Универзитету Приштини, измештеном у северном делу Косовске Митровице),у емисији „Дебате”, у продукцији медијске куће „Центар”, причају о томе колико живе Албанаца, а колико Срба на Космету (00:50:00), о албанском односу према женама (00:53:00), о одласку Албанаца са Космета (00:55:00) и о косовским шиптарским изборима (00:56:00). Послушајте:
Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.
