ПАРТОКРАТИЈА и како против ње

4

Летос је на једној кабловској телевизији приказиван серијал о партократији, врло занимљивог садржаја.

Саговорници су изузетно аргументовано и документовано анализирали појаву страначког запошљавања, почев од комунистичког периода, преко ДОС-овске епохе, до најновијег напредњачког времена.
Говорило се о највидљивијем страначком запошљавању, али и о намештању послова фирмама страначких функционера, кумовским везама, лажним дипломама, штанцовању доктора наука, ВД функцијама које бесконачно трају, бахатим страначким кадровима… Све је то било поткрепљено бројним примерима злоупотреба, које у крајњем имају за циљ јачање владајућих странака и отимање државног новца.

Све што је речено је тачно. Свако ко се иоле занимао за политички живот у нашој држави, и пре 1990. и после, до данас, може да призна да је све тако. Aли нама се врти у глави једно питање: где је решење проблема?

Иако је логичан закључак свих излагања да са партократијом мора да се прекине јер она озбиљно слаби државу, није нам јасно како то лидери опозиције, а бивши владајући слој, желе да учине, али ни који је план других судионика у емисији, независних аналитичара, новинара, представника разних синдикалних и струковних удружења? Како да се реши проблем партократије?

Двери су још као невладина организација упозоравале јавност да је један од озбиљних проблема нашег друштва странчарење, које као највидљивији облик има страначко запошљавање али и многе горе појаве по државу. Говорили смо да Србијом владају монополи, да се све решава у уском кругу људи повезаних политичким и економским интересима, да од спровођења у живот народних интереса нема ништа. И са тим идеолошким ставом, као једним од најпримарнијих, уз породичну политику, ушли смо на политичку позорницу.

Двери и данас, након шест година активног учествовања у политичком животу, имају исте ставове. Aли Двери, осим критике коју, ево, можемо да чујемо од многих актера нашег друштвеног живота, не само политичког, могу да понуде и решење.

Политичка воља

Прво, потребна је јака политичка воља да се раскрсти са партократијом, тим нужним злом либерално-демократског погледа на свет. Aко је већ демократија као систем у коме се долази на власт гласањем, чиме се изражава народна воља и преносе овлашћења на изабране представнике, ошштеприхваћен, јаком политичком вољом може да се спречи да се пројави тај злокобни нус пројекат зван партократија. То би значило да чланови владајуће странке, која жели да раскрсти са злом модерног доба, прво морају да се суоче са собом и да кажу себи да не желе да учествују у томе, већ да желе нешто друго.

Међутим, евидентно је да ту вољу немају ни садашња владајућа странка, ни странке које су вршиле власт у протеклих 27 година. Сви они функционишу на исти начин: имају војске оданих кадрова који жељно ишчекују позиције власти за удомљавање, лично или чланова породице; сви они имају екипе финансијера из потаје који жељно ишчекују позиције које ће им умножити капитал. Мењање једних другима, па обрнуто, само је кретање у круг, без излаза. Потребна је нова снага, са људима који се нису уплели у политику из личних и себичних интереса.

Медијска промоција стручности и закони

Други вид борбе против партократије је медијска промоција стручности као главног критеријума за обављање одређених функција у државним службама, неполитичке природе. Са тим мора да се крене од школског узраста, што би значило да од малих ногу децу треба васпитавати да је услов број један за успех у животу да знају нешто да раде, и да је потребно да цене туђе знање и успехе. Затим следи истицање светлих примера стручних особа које су успеле у својим професијама.

Пошто јака воља нових некомпромитованих снага и медијска промоција не могу да буду довољни за убијање партократије у скоријем периоду јер је становништво Србије добрим делом изгубило моралне темеље и прихватило корумптивну филозофију живота, која учи да је све дозвољено што омогућава лагоднији живот, па и превара, намештање, подмићивање – читај страначко запошљавање…, нешто је потребно да се регулише тврдим државним мерама односно законима.

Прво, неопходна је законска обавеза да се на места функционера у јавним предузећима може доћи само преко конкурса.

Друго, потребно је да се носиоци власти дословно придржавају слова закона о конкурсима. Потпуно независне конкурсне комисије су први и основни корак ка сузбијању партократије.

Улога стручних удружења

Aко се сложимо да је стручност замена за партократију, потребно је да се направе услове да стручни људи дођу до изражаја. То најбоље може да се уради у оквиру стручних удружења, које ће их окупљати и препознавати стручне потенцијале својих чланова. 

Носиоци власти морају да се обавежу на обавезно консултовање са стручним удружењима приликом постављања функционера на позиције унутар министарстава. Aко је неко био добар страначки војник, не значи да је способан да буде и државни секретар.

Затим, носиоци власти морају да се обавежу на обавезно консултовање са стручним удружењима приликом доношења закона о њиховим областима. Тиме ће се повећати улога стручних удружења, она ће постати видљивија у јавности, што ће довести до тога да њихови кадрови имају већу проходност иако не припадају странкама на власти. Треба тежити томе да све функције које нису изразито политичке, буду доступне припадницима стручних удружења који су се истакли у својим професијама. Наравно, они ће своју памет ставити у службу развоја државе, у оном правцу који је победио на изборима.

Да би стручна удружења имала ову улогу, морају да ојачају, али и да настану тамо где не постоје. Рецимо, постоје лекарска и адвокатска комора, али не постоји удружење просветара.

Уколико се остваре наведене мере, а најпре уколико постоји политичка воља, партократија ће знатно бити смањена, али никад потпуно уништена. Све док је систем овакав, неки облици партократије ће постојати. Само од свести о интересу државе код носилаца власти зависи да ли ће партократија цветати, или ће бити на маргини.

  • Вања Сталкер

    Па најбоља решења су по правилу увек проста и једноставна, али баш због тога и нису по вољи власти! Рецимо нема потребе за укидањем партија. Довољно је променити изборни систем и увести систем НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА, али да се избор врши на нивоу општине! Значи, СВАКА општина у Србији бира свог посланика по систему да све партије истакну кандидата, али ИМЕНОМ и ПРЕЗИМЕНОМ. На том нивоу сви се познају међусобно и већина не би гласала за неку битангу и лопужу већ за домаћина и поштеног човека. Овај пак не би имао моралну обавезу према странци већ према грађанима који су га изабрали (а и требало би увести институцију опозива путем петиције потписане од стране одређеног броја бирача), не би било цензуса, па не би било ни преливања гласова парија које га нису прешле итд… да не дужим. Једино би трбало укинути државно финансирање странака и увести ригорозну контролу и кривичну одговорност за нетранспарентно финансирање! На овај начин би се огромна већина партија САМОУКИНУЛА, јер би се изгубио смисао њиховог постојања. На јавне функције бирати ИСКЉУЧИВО људе који имају породицу и децу, и одговарајућу СТРУЧНУ спрему за функцију коју врше. Министри и премијер не могу бити људи који немају бар 15 година радног стажа у привреди и одговарајућу стручну спрему за ресор којим управљају, а посланици не би могли бити стално запослени у Скупштини, већ би њихов посао био ВОЛОНТЕРСКИ и за то би примали само дневнице у дане заседања и путне трошкове (послове које сад обављају скупштински одбори, обављали би стално запослени у стручним службама, а услов за њихово запошљавање би био поред стручности и НЕСТРАНАЧКИ статус). Влада НЕ БИ имала право да предлаже законе, већ би то радила Скупштина, а судије би били стално запослени и бирани на конкурсу по стриктно прописаним критеријумима, док би сами између себе бирали председника суда на један петогодишњи мандат! Уставни суд би имао ОБАВЕЗУ да превентивно делује и не дозволи да противуставни закони уопште уђу у процедуру за усвајање!!! Итд….
    Све је ово итекако лако оствариво, једино је потребна добра воља и истинска жеља да Народу и Држави буде добро.
    Остајте с’ Богом, догодине на Космету!

    • моћни Ђоле Јанговић

      Сам знаш да је ово што си написао немогуће јер то окупатор НИКАД неће дозволити.
      Међутим, поздрављам те као писца кроки нацрта за организацију власти НАКОН устанка и Друге српске револуције!

    • Вања Сталкер

      ;))) Служимо Народу!!!

  • ПАТРИОТА

    Да се ја питам све политичке партије би биле укинуте, тј партијски систем не би постојао.
    Земљу треба да воде стручњаци, домаћини, праве патриоте и родољуби, родитељи који имају децу а не педери и лезбејке!
    Уколико се појави неко заиста достојан, частан и поштен од Бога благословен онда не би имао ништа против да буде краљ.
    Видите рецимо у америци постоје 2-3 велике партије док у Србији постоји око 100 регистрованих партија.
    У Канади постоји 2-3 велике банке код нас постоји 15 банака, углавном страних.
    Кад погледате разлику у територији и броју становништва онда то нема смисла није логично да тако мала земља као наша је толико подељена.
    Рецимо у немачкој у великим градовима постоји само један фудбалски клуб који игра у првој лиги и цео град навија за један клуб нема поделе навијача ни међусобних сукоба ни туча.
    Код нас влада велика неслога ни два рођена брата не могу да се сложе него се деле суде и свађају зато нам је таква ситуација у земљи.
    Рецимо у селима на југу Србије у којима живе по 10-так становника већина њих не разговарају један са другим јер су у свађи.
    Како може да нам буде добро, никако док се не променимо.