КРАЈ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА – 11. новембар 1918.

4

Први светски рат је један од највећих сукоба у историји, трајaо је од лета 1914 до јесени 1918 године. То је био освајачки рат а водио се између два савеза Централних сила (Немачка, Аустро-угарска) и Антанте (Русије, Француске и Енглеске).

Завршен је победом Антанте а човечанство је претрпело огромне људске и материjалне жртве. Србија и Црна Гора учествовале су у рату на страни Антанте против Централних сила. Основни узрок рата била је жеља за поновном поделом света за колоније и за превласт између Централних сила и Антанте. Само за неке земље као што су Србија и Црна Гора то је био одбрамбени рат.

Капитулацијом Немачке, после четири године крвавог рата, завршен је Први светски рат у којем је учествовало 36 држава. Први светски рат се водио у Европи, Азији и Африци. Од око 70 милиона мобилисаних, погинуло је и умрло од рана и глади око 20 милиона; највећи губитак је имала Србија (26% од укупног броја становништва).

Безусловна капитулација, према којој је Немачка морала да напусти све окупиране земље на западу и истоку, Алзас и Лорену и леву обалу Рајне, потписана је у железничком вагону у француском месту Компијењ, 11. новембра 1918. године, у 11 часова пре подне. Касније, у знак ситне освете, Хитлер је наредио да Француска потпише капитулацију у јуну 1940. године у истом том вагону који се чува као споменик-музеј уКомпијењу. У Музеју вагону данас се налазе заставе свих савезника, међу којима је и наша.

Српска застава враћена је међу победничке у железнички вагон у Компијењу тек 2009. јер државе Антанте нису дозвољавале да се ту истакне југословенска, а нарочито не комунистичка застава с петокраком, пошто су победници у Великом рату били Срби.

Дан примирја обележава се од 1919. године у знак сећања на потписивање примирја и престанак непријатељстава 11. новембра 1918. године. Сваког 11. новембра у 11 часова Канађани, Аустралијанци, Британци и остали чланови земаља Комонвелта обележавају Дан сећања, одајући тако почаст онима који су се борили и дали животе за своју земљу.

У Београду се на Француском војном гробљу сваке године на овај дан одржава церемонија у организацији Француске амбасаде у Србији.

Последице рата су биле бројне. Прво, битно је измењена карта Европе. Аустро-Угарска је престала да постоји; створене су нове државе: Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Пољска, Чехословачка, Финска, Естонија, Летонија и Литванија; Русија постаје прва социјалистичка држава; у Немачкој је срушен царизам. Долази до општег осиромашења и по први пут се клице незадовољства јављају и код средњих слојева.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu - 11. novembar, spomen na sve nevino stradale od 1914. do 1918. godine, u Srbiji ce ove godine biti prvi put obelezen kao drzavni praznik, a njegov amblem je cvet Natalijina ramonda. (BETAPHOTO/Pres sluzba predsednika Srbije/DS)

Ниш је јуначка српска војска, под командом војводе Петра Бојовића, ослободила 12. октобра 1918. године.

Престоница Србије-Београд ослобођена је 1. новембра 1918. године после трогодишње окупације у Првом светском рату, а последњи окупаторски војници повукли су се преко понтонских мостова на Сави у Земун у рану зору.

За само 46 дана од јуначког пробоја Солунског фронта, Прва армија војводе Петра Бојовића је, у једном даху јуначки, гонећи непријатеља из јуриша у јуриш, превалила око 500 километара и стигла надомак Београда.

Прве комите, претходнице Прве армије, ушле су у град у рану зору, а око 10.30 часова тог дана Коњички ескадрон Дунавске дивизије избио је на Калемегдан.

На челу колоне, дуго очекиваних ослободилаца, која је око 15 часова преко тепиха од цвећа дефиловала од Славије ка Калемегдану, био је пуковник Милојевић.

Да не би изазивали непријатељску артиљерију из Земуна, главнина снага ослободилаца, Моравска и Дунавска дивизија, задржале су се на прилазу града.

Последње дане боравка у Београду, злочиначки окупатор је провео безобзирно пљачкајући све што је преостало у продавницама и код грађана.

Завршавали су прљави посао који су по наређењу аустроугарске врховне команде започели још у септембру, када је пораз већ био изгледан.

Све што нису могли да понесу, уништавали су. Горели су магацини и штале. Прекинули су снабдевање града струјом и водом, а на крају су, у бесу, порушили и железничку станицу.

Повукли су се преко понтонских мостова на Сави, које су затим дигли у ваздух, да би избегли заслужену казну.

Одушевљени грађани припремили су за врховног команданата своје војске, престолонаследника Александра Карађорђевића, огроман ловоров венац, док је команданту француске војске генералу Д’Епереу био намењен уметнички израђен јатаган.

Цела Србија била је слободна 3. новембра 1918. године.

Немачка је потписала капитулацију 11. новембра 1918 године, а претходно су оружје положиле њене савезнице Бугарска, Турска и Аустроугарска.

Наталијина рамонда је цвет-симбол који грађани носе поводом Дана примирја у Првом светском рату. На реверима je биљка са Кајмакчалана. Цвет назван по краљици Наталији Обреновић у ботаници познат је и као цвет феникс.

У суровим биткама вођеним у Првом светском рату против Аустро-Угарске, Немачке и Бугарске, Србија је изгубила више од 379 000 војника.Њене жртве у земљи су биле још веће и износиле су око 630 000. Практично, погинуо је сваки четврти становник Србије. Србија је завршетак рата дочекала је са 114 000 војних инвалида и са више од 500 000 деце без хранитеља.И територија Црне Горе је поднела у рату велике жртве и материјална разарања.

Србија је крај рата дочекала осакаћена. Поднела је највеће жртве од свих зараћених страна. Од око пет милиона становника колико ј е имала пред рат, у борбама и геноциду, а и од тифуса, зиме и током повлачења преко залеђених албанских планина, изгубила је више од милион и 200.000 становника.

Од око 737.000 војника, живот је на олтар отаџбине положило 379. 000 војника и старешина.

Материјална штета процењена је на тадашњих шест милијарди златних франака.

После Првог светског рата, наши савезници Французи и Енглези су захтевали да им се сва помоћ плати. Чак и пертле за цокуле које су биле испоручене српској војсци пред пробој Солунског фронта, а да не говоримо о топовској муницији већег калибра. Чак и пертле! Опанци на ногама тих јунака више нису били употребљиви. И плаћене су савезницима њихове пертле!

Oвај рат наш народ је звао Велики рат, а тек после Другог светског назвао га Први светски рат.

Нажалост, оно што је добијено у рату, српски народ је губио у миру. Када судбину у руке узму људи који из личних или политичких интереса одређују судбину других људи, па и целог народа, постоји дилема – да ли је могло бити све другачије?

11. новембар, Дан примирја у Првом светском рату, обележава се у Србији као државни празник.

У свим главним градовима држава-победница у Првом светском рату одржане су церемоније у част годишњице великог историјског догађаја 1918. године, када је на снагу ступило примирје.

Приредио – Ђорђе Бојанић

  • Tony Iommi

    Nemačka je mogla još da ratuje jer njena vojska nije doživela konačan slom. E sad, kako bi rat tekao u tom pravcu događaja…

  • xyz

    „Рат je масакр људи који се не познају у корист људи који се познају, али не масакрирају једни друге.“ Paul Valéry

  • Гаудеамус Игитуровић

    Чекајте, бре, људи! Је л’ „капитулација“, ил’ је „примирје“?
    Прво написасте „Безусловна капитулација, према којој је Немачка морала да напусти све окупиране земље на западу и истоку, Алзас и Лорену и леву обалу Рајне, потписана је у железничком вагону у француском месту Компијењ, 11. новембра 1918. године, у 11 часова пре подне.“
    …. па онда ….
    „Дан примирја обележава се од 1919. године у знак сећања на потписивање примирја и престанак непријатељстава 11. новембра 1918. године.“
    Није „капитулација“ и „примирје“ исто. Капитулацијом је једна страна и то Неачка поражена, предала се, победник поставља услове, улази у Рајнску област, пораженом се постављају услови нивоа наоружавања, поражени исплаћује трошкове рата и ратну штету. То је искусила Немачка.
    Примирје, му некако дође – нема победника, нема поражених. Више личи на уморисмо се, исцрисмо се, па ‘ајде да се примириом и прекинемо ово ср.ње.
    Завршетак Првог светског рата треба да се слави као ДАН ПОБЕДЕ! Немачка тј. оно што је остло од Централних сила је капитулирала. Предала се. Где име пораженог, има и победника. Ово посебно важи за Краљевину Србију, која је ослободила своју територију, директно оборила две царевине (Бугарску и Аустроугарску) и индиректно трећу (Немачку) и прешла на територију агресора.
    Данас, према „Хистори ченелу“ Солунског фронта, чијим сломом су Централне силе пале као домине, није ни било. По њима се овде на „југу“ десило само Галипоље. А, да …. пре тога су били „хрватски витезови“ и „хрватски краљ“, који су постојали, али се нико не сећа када, нити како се тај „краљ“ звао ….
    То што ви правите концесије Немцима, мирите се и примирујете, Србе не треба да интересује. За нас је крај Првог светског рата – ДАН ПОБЕДЕ, само тако треба да се зове и само тако да се слави.