ЗАВЕРА ЛОБИСТА: Потежу и странце да би отели земљиште у Србији

1

Оцене да је најмањи напредак остварен у погледу реституције су паушалне, а знамо и одакле долазе. Да су макар прочитали закон, знали би да и странци имају право на враћање имовине.

„Бела књига“, коју као пресек пословне климе у земљи сваке године објављује Савет страних инвеститора у Србији, обелоданила је да је најмањи напредак у побољшању услова пословања остварен у четири области, између којих и у реституцији.

© Фото: Pixabay

Недоследности и нејасноће у Закону о враћању одузете имовине и обештећењу довеле су до различитих поступања Агенције за реституцију, што у неким случајевима утиче и на стечена права страних инвеститора, пренели су медији оцену из „Беле књиге“.

Страни инвеститори зато препоручују да „држава спроводи транспарентне процедуре реституције и обезбеди да стечена права страних инвеститора буду заштићена“. Сматрају да би „страни држављани требало да имају једнака права на враћање имовине као и држављани Србије“.

Коментаришући ове наводе, директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић за Спутњик каже да су у питању потпуно паушалне оцене које нису засноване ни на каквој анализи.

„А знамо и одакле долазе. Из лобистичких група које покушавају да се домогну грађевинског земљишта, бесплатно. И углавном, говоре о неким стеченим правима. Никад нико у Србији није оспоравао стечена права. Овде се ради о притиску једне лобистичке групе да отме грађевинско земљиште, да не плати никоме ништа, а да онемогући остваривање права оних људи од којих је то отето“, готово у једном даху је без околишања изговорио Секулић.

Он истиче да се у Србији морају поштовати права свих, и инвеститора и грађана чија је имовина брутално отета. Под фирмом стечених права оглашавају се, каже директор Агенције за реституцију, „лобистичке групе неких инвеститора за које се не зна шта су инвестирали и чиме се баве“.

„То су паушалне оцене, ту нема никакве анализе, ни реалности. Какво је стање у грађевинарству, то сви знамо. Куће на кућама се и даље граде. Нажалост, грађевинско земљиште је углавном узурпирано и јако мало можемо да вратимо грађанима“, додао је он.

На примедбу страних инвеститора који траже да и странци имају право на повраћај имовине као и домаћи грађани, Секулић одговара констатацијом да је то управо доказ колико су компетентни.

„Странци имају право на повраћај. Законом о реституцији дозвољено им је враћање не само земљишта, него све врсте имовине, под истим условима као и домаћим грађанима“, наводи директор Агенције.

Он подсећа да је било покушаја да се Немцима, који су после Другог светског рата напустили Србију, а били су припадници СС трупа, врати имовина. То наравно нећемо дозволити, истиче он, али и додаје да се свим осталим странцима враћа имовина, што је објављено и на сајту Агенције.

Колико су озбиљне примедбе јасно говори и то што њихови аутори нису ни прочитали закон, истиче Секулић за Спутњик.

А изгледа ни извештај Агенције за 2016. у коме је указано на оцену Светске банке да Србија изузетно ефикасно спроводи реституцију у односу на већину других земаља у Европи пред којима је био тај посао. То, како напомиње директор Агенције, није само оцена Светске банке, него и ЕУ и Европске комисије.

Од 1. марта 2012. године, када је почео да тече рок за подношење захтева за реституцију, до 3. марта 2014. када је тај рок истекао, Агенција је примила 76.726 захтева за враћање одузете имовине, односно обештећења. Страни држављани, из чак 36 земаља, поднели су 2.671 захтев. Највише из Немачке, 593 и Аустрије, 564, а потом Мађарске — 401.

Закључно са 2016, Агенција је донела 13.898 решења и 29.181 закључак. Бившим власницима и њиховим законитим наследницима је враћано 5.557 објеката, што пословних, што станова и зграда, неизграђеног грађевинског земљишта површине 2.581.153 квадратних метра, шумског земљишта скоро 4.192 хектара и нешто више од 17.457 хектара пољопривредног земљишта.

С обзиром на то да је толики посао урађен за четири године и десет месеци, након анализе спроведене реституције у девет европских земаља које су то такође учиниле. Светска банка је, напомиње Секулић, оценила да Србија то спроводи изузетно ефикасно.

Најлошији ђак по том питању била је Румунија, док је већина других бивших комунистичких земаља које су ушле у ЕУ тај велики проблем решила већ почетком ’90-их година.

Аутор студије о тој теми, професор политичких наука на канадском универзитету Сен Франсоа Гзавије, Лавинија Стан, сматра да је разлог томе што су у другим земљама источне Европе комунистичке елите замењене некомунистичким, а у Румунији су комунистички лидери другог ранга заузели место породице Чаушеску и њима блиских.

Чешка и Словачка су реституцију спровеле брзо након пада комунистичког режима, при чему је приоритет имао повраћај имовине у натури. Мађарска је решила ово питање за две године током ’90-их година, одлучивши се за ограничену надокнаду, при чему су трошкови процењени на максимум четири милијарде долара.

Пољска је одлучила да ограничи одштету на 20 одсто вредности имовине, а Србија је закон о реституцији донела тек у септембру 2011, што је био један од услова за стицање статуса кандидата за ЕУ.

  • Milutin Popovic

    Прво нису то никакви лобисти већ обични лопови који би да отму и опљачкају по угледу на трули запад јер су њихови плаћеници. Друго СРБСКИМ РЕЧНИКОМ ТРЕБА ПРИЧАТИ и зато треба да се Закон зове о враћању отете имовине али услов за такав закон је да ДРЖАВА СРБИЈА ЈАСНИ И ГЛАСНО ДОНЕСЕ ЗАКОН О УРЕЂЕЊУ ДРЖАВЕ. БЕЗ ТОГА НЕМА НИ ВРАЋАЊА ОТЕТОГ А НИ ЧУВАЊА СОПСТВЕНОГ О ЧЕМУ СМО СВЕДОЦИ КРОЗ НАКАРАДНО УНАПРЕД АСМИШЉЕН ДОНЕТИ КРИВИЧНИ ЗАКОН СРБИЈЕ ПО КОМЕ НЕСМЕШ ДА БРАНИШ НИ ГОЛИ ЖИВОТ ОД РАЗБОЈНИКА ЈЕР АКО СЕ БРАНИШ И НЕКИМ СЛУЧАЈЕМ ОГРЕБЕШ РАЗБОЈНИКА ОНДА ЋЕШ САМ КРИВИЧНО ОДГОВАРАТИ А РАЗБОЈНИК ЋЕ БИТИ ЖРТВА КО ШТЕ ЈЕ ВЕЋ У ОГРОМНОМ БРОЈУ СЛУЧАЈЕВА У СРБИЈИ. Е ЗБОГ ТОГА СЕ И НЕ ВРАЋА ОТЕТО А И ЗБОГ ТОГА ЛОПОВИ КОЈИ СУ СЕ ДОЧЕШАЛИ ВЛАСТИ НЕ УРЕЂУЈУ ДРЖАВУ НА ПРАВНИМ ОСДНОВАМА А И НЕ ДОНОСЕ ПОТРЕБАН ЗАКОН О САМОЈ УРЕЂЕНОСТИ И ОПРЕДЕЉЕНОСТИ УРЕЂЕЊА ДРЖАВЕ ОСИМ ШТО ЈЕ РЕПУБЛИКА.