Прочитај ми чланак„Регистрација бујановачке дијаспоре“ представља први део операционализације стратегије локалних албанских политичара у циљу стварања предуслова, не само за освајање апсолутне власти на изборима у општинама са регистрованим албанским становништвом, већ и за расписивање референдума о самосталности Прешева, Бујановца и Медвеђе и коначном присаједињењу ове три општине југа централне Србије такозваној Републици Косово.
Овакав подухват, лобирањем и новцем албанске дијаспоре (мафије) требало би да буде подржан од „међународне заједнице“. Уколико реализација плана не иде планираном динамиком, одлука на референдуму ће бити резервна платформа за преговоре Албанаца око размене територија поменуте три општине за Север Косова.
Шта чини српска власт да би спречила такав сценарио? Због чега Госпођо Брнабић и Гојковић у хитном поступку не донесете системско решење за проблем непостојећих бирача у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи, ревидирате бирачке спискове и пропишете законске могућности ко и под којим условима стиче и има право гласа на локалним и другим изборима у Републици Србији?
У пројекту стварања такозваног „Источног Косова“, спроводе се две оперативне активности: Прва се односи на Прешево и Бујановац, где Албанци имају демографску снагу и политички легимитет, тј. у бирачким списковима имају уписано више бирача са правом гласа него што имају Срби и са друге стране, укључени су у процес политичког одлучивања, јер су на власти у обе општине.
Друга оперативна активност везана је за Медвеђу, где немају горе поменуте „ресурсе“, али убрзано преко одабраних корумпираних кругова у српској заједници и појединцима блиским власти и Привредној комори Србије, спроводе потпројекат под називом „Економска окупација југа Србије“. Тај подухват подразумева куповину виталних ресурса општине Медвеђа: друштвеног агроиндустријског предузећа „АИК Лесковац“ у Медвеђи чије земљиште у имовини предузећа чини чак 11% територије општине Медвеђа, куповину рудника Леце, куповину дела акција Рехабилитационог центра у Сијаринској бањи, али и кућа и имовине Срба широм општине Медвеђа, Лебане, Лесковац и Куршумлија. Обе оперативне активности су у примени и убрзано се спроводе, паралелно са „продајом“ пребивалишта Албанцима са Косова у Медвеђи, за које власт у Републици Србији не налази решење због умешаности високих полицијских службеника, чиновника и политичара блиских врху власти у овој афери.
Нажалост, локални избори у Прешеву који су расписани за 24. децембар 2017. године не привлаче готово ни мало пажње београдских медија, ни српске јавности северније од Ниша, али буде јако велико интересовање грађана југа Србије.
Председник општине Бујановац Шаип Камбери говорећи о апликацији за регистрацију дијаспоре на званичном сајту Општине Бујановац изјавио да је „албанска дијаспора један од њихових нетакнутих ресурса. Наша политика је да приволимо наше људе који живе у иностранству, људе који имају капитал и пословне везе, да се преоријентишу на инвестирање у општини Бујановац.“
Овај део изјаве подржавамо у потпуности. Општина Бујановац је интегрални део Републике Србије и заслужује пажњу не само албанске државе и дијаспоре, већ пре свега државе Србије и њених развојних институција.
Оно што је кроз „иглене уши“ Камбери у јавност провукао и тиме покушао да исту утемељи за чињеницу пред „међународном заједницом“ садржано је у делу његове изјаве: „По подацима који се заснивају на проценама међународних експерата, од 15.000 до 20.000 људи чини бујановачку дијаспору.“
Међутим, јавности је нејасно и врло дискутабилно, какве везе са економским развојем Бујановца има питање у пријави за регистрацију на званичном сајту Општине Бујановац, а које гласи „Да ли сте Ви/Ваша деца уписани у бирачки списак?“
Овај податак у пријави за регистрацију управо потврђује крајње намере албанских политичара, а то је стварање „легитимних“ предуслова у циљу стварања предуслова, не само за освајање апсолутне власти на изборима у општинама са регистрованим албанским становништвом, већ и за расписивање референдума о самосталности Прешева, Бујановца и Медвеђе и коначном присаједињењу ове три општине југа централне Србије такозваној Републици Косово.
У Прешеву, где су управо расписани локални избори, српска популација је сведена на минимум и обесправљена управо небригом и нечињењем српских власти у намери да уреди јединствени бирачки списак. Власт у општини Прешево је апсолутно у рукама Албанаца, а тај испробани метод – уписом у бирачки списак Албанаца који немају право гласа, али како Камбери каже представљају „бујановачку дијаспору“ треба овај пут применити и на Бујановац, јер управо за освајање апсолутне власти недостаје тих непостојећих 15.000 до 20.000 гласова Aлбанаца.
Што се тиче општине Медвеђа уз подршку корумпираних полицијских службеника, непостојећој „медвеђанској албанској дијаспори“ продато је 7.000 пребивалишта тј. лажно је на постојеће или непостојеће адресе у општини Медвеђа пријављено пребивалиште толиког броја лица албанске националности. На тај начин су створени предуслови да та иста лица албанске националности добију личну карту, пасош, буду уведени у војну евиденцију, али и буду уписани у бирачки списак општине Медвеђа и добију право гласа на изборима.
Грађани Србије, закључујемо да Албанци реализују своје циљеве на југу Србије, уз помоћ и подршку своје дијаспоре, албанске државе, власти у Приштини и албанске мафије. Међутим логистичку подршку у остваривању поменутих албанских циљева дају им и српска мафија, корумпирани српски политичари, полицајци и тужиоци, а по највише неодговорне власти у Београду, које, питање је, уопште интересује југ Србије и сво рудно благо, бање, шуме и плодно земљиште на које су Албанци и њихови ментори из „међународне заједнице“ бацили око. Докази говоре да поменуте „Србе“ интересује пре свега лични интерес и проценти од продаје набројаних ресурса Албанцима.
Решење овог тешког проблема са којима се суочавају грађани југа Србије слажемо се ту и са Камберијем, јесте у интегралном економском развоју и заустављању даљих миграција становништва, али уз један приоритетни предуслов, а то је да надлежно министарство и институције Републике Србије реше проблем непостојећих бирача у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи, ревидирају бирачке спискове и пропишу услове ко и под којим условима стиче и има право гласа на локалним и другим изборима у Републици Србији.
Српски покрет Двери виђења је да поменути приоритети можда у овом моменту неће бити прихваћени чак ни од актуелне власти у Србији, пре свега због њиховог истоветног модела уписа нових СНС бирача у бирачки списак у Београду, а с циљем опстајања на власти у престоници.
Управо на овај начин, сигурни смо, јасно стављају до знања грађанима Србије да су зарад опстанка на власти у Београду, очувању паралелне криминалне државе и њене структуре на чијем су челу људи у најближем Вучићевом окружењу, спремни да свесно жртвују општине југа централне Србије, територију и ресурсе и тиме отворе пламен који ће морати да гасе и плате својим главама управо, већ довољно обесправљени и сиромашни грађани југа Србије.
