Прочитај ми чланак

ПРАВОСЛАВНА ПОУКА: Жене у Исусовој служби

0

Ко год хоће да одређује место и улогу жена данас у Цркви мора да баци поглед на улогу и место жена у Исусовој служби.

1. Јединствена улога жена

Улога коју су жене вршиле у Исусовој служби је јединствена. Исус је служио мушкарцима, а жене су служиле Исусу. Кад год јеванђеља говоре о служби која се непосредно врши Исусу, то је или служба анђелâ или жена. (То не значи да су све жене анђели.) После кушања „анђели приступише и служаху му” (Јеванђеље по Матеју 4,11; Јеванђеље по Марку 1,13). У свим другим случајевима јеванђеља говоре о служби жена. Пошто је Исус исцелио Петрову ташту, „уста, и служаше му” (Јеванђеље по Матеју 8,15). Спомињу се и жене које су стално следиле Христа и „које служаху њему имањем својијем” (Јеванђеље по Луци 8,3).

Грчки глагол употребљен у свим горњим примерима је diakonéō, који се преводи као „служити”. Од његовог корена начињена је реч „ђакон”, diákonos. Лична и посвећена служба коју су жене чиниле Христу укључивала је припремање и служење хране, посебно стога што је оригинално значење глагола diakonéō „служити за столом”.

 2. Сапутнице

Најчуднији аспект Христовог односа према женама била је мала група жена која га је следила заједно с његовим ученицима. Лука нуди продоран опис:

„Послије тога иђаше он по градовима и по селима учећи и проповиједајући јеванђеље о царству Божијему, и дванаесторица с њим. И неке жене које бијаху исцијељене од злијех духова и болести: Марија, која се зваше Магдалина, из које седам ђавола изиђе, и Јована, жена Хузе пристава Иродова, и Сузана, и друге многе које служаху њему имањем својијем” (Јеванђеље по Луци 8,1-3).

Ово је једини одломак из јеванђеља који нам говори о томе како су Исус и његови ученици живели када нису били услужени од гостољубивих људи. Исусова путујућа дружина укључивала је групу жена. Сви синоптици су забележили да је било много других жена поред оних које су споменуте по имену (Јеванђеље по Матеју 27,55; Јеванђеље по Марку 15,41; Јеванђеље по Луци 8,3).

У времену када су се жене појављивале у јавности само онда када је то било апсолутно нужно, мора да је изазивало много оговарања поглед на групу жена које путује са Исусом и Његовим ученицима. Није било неуобичајено да учитељ (рави) путује са следбеницима, али је било изузетно да жене буду међу њима. Чињеница да је Исус прихватио присуство и службу тих оданих жена јасно показује да Његове акције нису биле условљене обичајима Његовог доба.

3. Жене за време распећа и васкрсења

Неке од жена које су следиле Христа имале су значајну улогу за време распећа и васкрсења. По цену живота следиле су Христа до крста и затим Његово тело до гроба. Желеле су да покажу своју брижну љубав према Њему вративши се касније да помажу Његово преминуло тело са мирисима и миром (Јеванђеље по Луци 23,55-56; Јеванђеље по Матеју 27,59-61; Јеванђеље по Марку 16,1-2).

Када су се жене вратиле на гроб после суботе да помажу Христово тело, биле су почаствоване вешћу о васкрсењу. Њихова верност и посвећеност према Христу била је награђена тиме што су биле прве које су среле васкрслог Спаситеља (Јеванђеље по Матеју 28,9; Јеванђеље по Марку 16,9; Јеванђеље по Јовану 20,14). Женама је било наложено да однесу вест о васкрсењу ученицима (Јеванђеље по Матеју 28,7.10; Јеванђеље по Марку 16,7). У причи о муци жене су недвосмислено показале већу верност, храброст и веру него Дванаесторица апостола.

Жене које су служиле Исусу за време Његових путовања и током смрти биле су исте оне које су биле присутне са апостолима у периоду између васкрсења и педесетнице (пентикост). Вероватно су оне биле те на које је Дух Свети дошао на педесетницу (Дјела апостолска 1,12-14; 2,1-4.14-47).

 4. Није било жена апостолâ

Жене су имале посебно место у Исусовом животу. Он је уважавао њихову људскост, односио се према њима са љубављу и поштовањем, ценио њихове интелектуалне и духовне способности, учио их и лечио, прихватио у ужи круг својих путујућих следбеника и почастио их првом пројавом свог васкрсења.

У светлу тих чињеница можемо се запитати зашто Исус није позвао ниједну жену да буде међу дванаест ученика? Надаље, зашто ученици и „жене” (Дјела апостолска 1,14) нису узели у разматрање могућност да уместо Јуде поставе неку жену? Очигледно, то није било питање квалификација, јер је неколико жена испунило услове за апостолство. Било је жена које су га следиле и биле сведокиње Његовог васкрсења (Дјела апостолска 1,21-22). Зашто жене нису уврштене у Дванаесторицу апостола?

 4. 1. Културолошки разлог

Обично се дају два разлога зашто Исус није именовао ниједну жену за апостола из круга Дванаесторице. Први је културолошки, а други теолошки. Културолошки тврди да су у одређеном културном окружењу само мушкарци могли бити прихваћени као најближи Исусови сарадници и као вође хришћанских заједница. Ово објашњење је неприхватљиво из три разлога.

Прво, ако је Исус радикално прекинуо са обичајима свога времена допуштајући женама да буду чланови ужег круга следбеника, зашто се морао придржавати обичаја да не допусти женама да проповедају и подучавају јавно? Није уверљива теза да је Исус радикално одбацио обичаје свога времена у опхођењу према женама, али се приволео њима не допуштајући женама да буду апостоли.

Друго, доказивати да је Исусов избор апостолâ одређен културом значи занемаривати чињеницу да је Бог изабрао културу и време у које ће Његов Син да се роди. Ниједан детаљ историје спасења није плод случаја, него Божје промисли.

Треће, у римско-хеленској култури Иусовог доба, жене су играле важну улогу као свештенице. Дакле, да је Исус био условљен културом свога времена, он би уврстио неку жену међу апостоле, јер би била брзо прихваћена у незнабожачком свету где се јеванђеље требало проповедати.

Исус није уврстио жене у ужи круг апостолâ не због културолошких разлога, него због теолошких.

 4. 2. Теолошки разлог

Пошто је провео ноћ у молитви (Јеванђеље по Луци 6,12), Исус је изабрао дванаест апостола (Јеванђеље по Матеју 10,2-4; Јеванђеље по Марку 3,13-19, Јеванђеље по Луци 6,14-16; Дјела апостолска 1,13). Апостолство је подразумевало вођство, управљање и примање посебног откривења. Постоји више функција апостолства. Апостоли су одређени да буду с Христом, да би се из прве руке научили да проповедају, исцељују болесне и изгоне ђаволе (Јеванђеље по Марку 3,14-15). Апостоли су одређени да напасају Христово стадо и обраћају људе свих нација (Јеванђеље по Јовану 21,15-17; Јеванђеље по Матеју 28,19-20; Дјела апостолска 1,8). Апостолима је Христос обећао да ће примити посебно откривење (Јеванђеље по Јовану 16,13-15) и посебни дар учитељства (Јеванђеље по Јовану 14,26). Апостоли су именовани да буду представници новог духовног Израиља, који ће седети на „дванаест пријестола и судити над дванаест кољена Израиљевијех” (Јеванђеље по Матеју 19, 28; Јеванђеље по Луци 22,30). Као сведочанство чињенице да је апостолство дванаесторице мушкараца у Цркви трајно, имена „дванаест апостола јагњетовијех” уписана су на темеље Новог Јерусалима (Откривење 21,14).

Ниједна од горњих служби није удељена женама које су следиле Христа или Му служиле. Премда их је Христос веома ценио и указивао им велико поштовање, њихова улога је била различита од оне коју су имала дванаесторица мушких апостола.

Исусов избор Дванаесторице мушких апостола није условљен друштвеним обичајима времена, већ је у доследности са старозаветном улогом поглавника коју је мушкарац вршио у дому и друштву. Та структура је задржана и испоштована у животу и раду Господа Исуса Христа и Његових апостола.

 5. Закључак

Жене су играле веома значајну улогу у Исусовој служби. Оне су удовољавале његовим физичким потребама. Група жена је путовала са Исусом и Његовим ученицима, а неке су га следиле и до крста по цену живота. Њихова верност и преданост Христу у извештајима о муци израженија је него мушких ученика.

Ипак, Исус Христос није уврстио ниједну жену у круг Дванаесторице апостола, повинујући се старозаветном начелу, по коме је поглаварско место у породици и верској заједници поверено мушкарцу.

Следећи то начело Црква рукополаже за презвитере само мушкарце. Неки протестантски јеретици рукополажу жене за „свештенице” кршећи тиме начела Светог писма, којег се тобоже држе. Таква пракса је у светлу јеванђељских житија јеретична.

 

БОНУС ВИДЕО

Протојереј – ставрофор др Милош Весин, професор Богословског факултета у Либертвилу, САД, у емисији „Интервјуи”, у продукцији медијске куће „Центар”, причао о понашању у цркви током литургије и молитви (00:17:00), о томе шта је личност у православљу (00:19:30). Послушајте:

Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.