Прочитај ми чланакБио је забрањен а о њему се препричавало из „друге руке“, дезинформације пензионисаних Удбиних обавештајаца, понајвише невеште и писане да се напакости Брозу и да се он представи као хладнокрвни убица правих комуниста оданих СССР-у. Ни свемоћни Крлежа, Брозов пријатељ из младих дана, није се усуђивао да ишта каже или напише о Мустафи, који је тајно живео у овом граду на југу Србије.
Црнорукаш, револуционар, совјетски обавештајац и координатор оперативних акција Коминтерне Мустафа Голубић, чији лик је синоћ оживљен у новој високобуџетној игрној серији Драган Бјелогрлића „Сенке на Балкану“, годинама је заправо боравио у Лесковцу и то под лажним именом, пише Југмедиа.
Нови историјски подаци потврђују да је овај човек, којег је Стаљин прогласио народним херојем, а Тито презирао, у граду на Ветерници између два рата имао радњу која је запошљавала педесеторо људи, а представљао се под лажним именом Милорад Николић.
„У Лесковцу је Мустафа боравио у више наврата: 1928, 1933/34, крајем лета 1940, у децембру 1940. и јануару 1941. године. Легално се кретао под именом Милорад Николић. У вези је с Благојем Николићем (учесником у Лењиновом преврату), у чијој кући се израђују лажне исправе. Становао је у Пупиновој улици код Параскеве – Кеве Ђорђевић и био активан у Синдикату“, подаци су које износи Миодраг Јанковић у фељтону „Отворен досије Мустафе Голубића“.
Наиме, лесковчани су га сматрали обућара јер је израђивао модерне женске сандале „на штиклу“ (нешто између сандале и опанка) и своје рукотворине продавао радницама у Радничком дому и другде.
У Лесковцу је Мустафа отворио радњу за израду сандала која се звала „Венера“ и запослио педесетак радника.
„Лесковчани који су га запамтили из тог времена сећали су се после да је пушио на лулу и да им је „Милорад“ лепо причао о својим путовањима у Грчку и на Блиски исток. Причао је како је у Египту наручио кајгану. Келнер га упитао да ли жели кајгану од четврт или пола јајета. Одговорио му је да донесе кајгану од пет комада јаја и келнер је донео огромну кајгану – од нојевих јаја! Није, каже, знао да прочита јеловник. „Милорад“ је волео добро да поједе, с уживањем је помагао некој баба Јелени када је она кувала папазјанију која је слична босанском лонцу. Он је лично облепљивао земљани суд тестом да не би испаравао нагло како би се папазјанија кувала у пари. Исто тако, као прави гурман, волео је да једе купус са сланином“, наводи Јанковић у свом фељтону.
Комунистички писац и историчар Никола П. Илић је потврдио за Југмедиу да је Мустафа боравио у Лесковцу где је био један обавештајни центар за садашњи Јабланички, Нишавски и Топлички округ.
„Имао је радњу у Лесковцу и она је била у ствари покриће за његове обавештајне делатности. Лично га нисам познавао јер сам рођен 1926. године, али сам нешто мало о њему чуо из прича Мије Николића, сина Благоја Николића који ми је говорио да је Мустафа често навраћао у њихов дом и да је био врло услужан према његовом оцу“, тврди Илић.
Мустафа Голубић је иначе најпознатији по томе што је Централни комитет Комунистичке партије Југославије закључио да је Мустафа имао задатак да са Стаљином убије Тита и за вођу покрета постави Дражу Михаиловића.
Мустафу је ухапсио Гестапо у Београду 7. јуна 1941. под веома баналним околностима. У шаторском крилу је, 29. јула 1941. године, донесен у „Дворски парк“, стављен у столицу и стрељан. На том месту је и сахрањен.
