Прочитај ми чланак

КЕНАН ХАЈДАРАВИЋ: Бошко Обрадовић увредио је све Бошњаке

0

Сваки пут када неки грађанин Србије, а у овом случају и народни посланик, почне да објашњава како сви имамо иста права, али их Срби имају мало више, један припадник националне мањине више се осети као грађанин другог реда.

И то није све, тај исти грађанин Србије, са истим правима која имам и ја, иде корак даље и покушава да ме убеди како су неке нације политичке творевине и да смо, претпостављате, сви помало Срби.

Реч је о Бошку Обрадовићу који је у дневном листу „Данас“ у тексту „Одговор браћи муслиманима“ увредио све Бошњаке, којима је, између осталог, оспорио право да се слободно изјашњавају како им је воља. Поред бесмислених тврдњи око имена Санџака и осталих тврдњи, Бошко Обрадовић је потврдио да је Србији заиста потребан један модеран грађански Устав. Према мом дубоком уверењу, Србија је држава не само српског народа, већ свих грађана и грађанки Србије, ма како се они изјашњавали по питању националне припадности.

Етнички чисте државе не постоје, а покушаји да се на било који начин један народ стави испред осталих пример је отворене дискриминације, док је тежња да се задире у право на верску и националну припадност и опредељеност први корак ка кршењу људских права и слобода. Није довољно рећи „браћа“ па да се отворено релативизује цео бошњачки народ у Србији. Нудећи „решење“ да се Бошњаци изјашњавају као „Срби муслиманског порекла“ је тешка увреда од стране Бошка Обрадовића. Претпостављам да би следећи корак био да сву „браћу муслимане“ преобрати у православце, јер тврди да смо сви присилно исламизирани.

Питање националне државе у односу на грађанску, у којој сви грађани и грађанке Србије имају иста права, заиста није тешко. У националној држави питање је тренутка када ће се оспоравати једнакост права свих народа, када ће већински народ овакве опасне идеје почети да намеће мањинама. Колико смо пута то осетили до сада, колико нам је тешко било да зауставимо човека који је покушао да наметне идеју о Великој Србији због које је тај народ десеткован, а други убијани само због другачије вероисповести? Морамо ли поново да доводимо у питање да ли је Србија националним мањинама мајка или „зла маћеха“ и имамо ли или не сви једнака права?

Идеја о Србији као националној држави, до сада се показало, није била штетна само за националне мањине. Била је штетна за све, па и за припаднике народа ком припада и сам Бошко Обрадовић. Та је политика отерала Србе из свих бивших југословенских република. Срби су сада мањине у тим републикама, као Бошњаци што су у Србији. Ако ни због чега другог, Бошко Обрадовић и остали националисти, могли би да се замисле над тим „домино ефектом“ који би изазвали уколико би њихове идеје заживеле у Републици Србији: како би националне мањине овде губиле права, тако би и оно мало Срба у суседству било у све тежем положају. Не мисли ваљда народни посланик Бошко Обрадовић да се то не би десило?

Оно што заиста забрињава јесте што је све више оних који сматрају Бошка Обрадовића прихватљивом опозицијом, могућом алтернативом актуелној власти. У томе предњаче не само национално опредељене партије, покрети, већ и они који се представљају као грађанска опција, мислећи ваљда да то „грађанска“ значи да живе у градовима, а не да се залажу за државу у којој сви имају једнака права. Већина данашње опозиције је барем једном подржала покрет Двери, разматрајући да ли да буду део заједничког фронта у борби за власт, истичући један једини критеријум као довољан – да су против Александра Вучића. То је фино заживело у јавности, па је све више и јавних личности које подржавају то. Последњи у низу је и Јово Бакић.

Када следећи пут неко из опозиције помисли да подржи Бошка Обрадовића, нека буде свестан да је говор мржње већ превише присутан у јавном простору и да су и они допринели томе, неко позивањем да се гласа за њих, неко јавном подршком и загрљајима на скуповима, а неко ћутањем на њихов говор мржње. Хоћемо ли, свако на свој начин, допринети томе да алтернатива овој власти сутра не буду људи који заступају грађанске вредности, већ они који би Србију поново вратили у Средњи век уместо тамо где јој је место – у модерном и савременом друштву.

Зато, хвала Бошку Обрадовићу на предлозима, али сам ћу бирати којој нацији припадам, које сам вероисповести, јер на то имам права у држави Србији која је моја колико и његова и коју волим и поштујем. Ово је мој начин борбе за њу, јер планирам да у њој живим сложно са својом браћом и сестрама, како он воли да каже, без обзира на њихову верску или националну припадност.

Кенан Хајдаревић је члан председништва ЛДП