МАДРИД СТЕЖЕ БАРСЕЛОНУ: Прете ли хапшења и оружане битке

2

Проблем је што је врло тешко одмах заменити све органе власти у Каталонији и што ће то захтевати време, тако да ће припрема избора овај део операције централне власти бацити мало у засенак.

После одлуке Мадрида о Каталонији која предвиђа оставку Владе аутономије и распуштање парламента који је прогласио независност, премијер Шпаније Маријано Рахој преузео је на себе овлашћења шефа Владе Каталоније и предао их је потпредседници Сораји Сантос де Сантамарији. С друге стране смењени шеф Каталоније Карлес Пуџдемон тврди да је то супротно вољи каталонског народа.

Може ли бити рата?

Шта даље? Може ли доћи и до неке врсте оружаног сукоба, јер је тачка без повратка пређена. Прете ли хапшења? Како ће изгледати ванредно стање у Каталонији, које није искључено?

До оружаних сукоба неће доћи из простог разлога што су у питању две различите позиције и сва власт и оружана предност је на страни Мадрида, предвиђа за Спутњик некадашњи амбасадор у Шпанији Триво Инђић, напомињући да ће сигурно бити такозване грађанске непослушности и да ће Каталонци бранити своје институције.

„Централна влада из Мадрида је одлучила да реши проблем путем такозваних вандредних избора које би она контролисала и сменом постојећих политичких гарнитура у Каталонији — сменом парламента, контролом локалних полицијских снага, контролом локалног правосуђа и другим потребним мерама. Већ и раније је била ситуација да је ухапшен један број градоначелника и лидера Каталоније, а овога пута се покушава сигурно и хапшење чланова владе, односно министара и самог председника владе Пуџдемона, који ће бити осуђен и за побуну према кривичном законику“, наглашава Инђић за Спутњик.

Проблем је, додаје тај дипломата, што је врло тешко одмах заменити све органе власти у Каталонији и што ће то захтевати време, тако да ће припрема избора овај део операције централне власти бацити мало у засенак.

Грађанска непослушност

„Међутим, одсудни искорак је учињен, Каталонија је прогласила републику и велики број грађана ће, чак и ако буде избора, сигурно гласати против ових захтева из Мадрида или ће апстинирати. Нејасна је и сама примена Члана 155 и у којој мери он заиста може да редукује аутономију, то устав непрецизно каже. Међутим, десничарска влада из Мадрида је одлучна да спроведе свој програм и, што је занимљиво, ЕУ подржава ту власт и препушта решавање случаја Каталоније самој Шпанији“, констатује Инђић.

Захтев централне власти у коме, како примећује Инђић, нажалост учествују и такозвани социјалисти, иде ка томе да сасвим контролише све институције у Каталонији иако су социјалисти тражили да та примена силе буде пропорционална и разложна, на пример да се не укида слобода медија.

„Верујем да оружаних сукоба засад неће бити јер су Каталонци желели да кроз дијалог са Мадридом и легалним путем разреше проблем сецесије, а не прибегавајући сили. Међутим, треба рачунати на то да ће грађани Каталоније свакако да се бране али, као што сам рекао, средствима грађанске непослушности“, закључује Инђић. 

  • Frojd

    …Espana je ozbiljna drzava…..

  • Гаудеамус Игитуровић

    Када би се поновио сценарио распада СФРЈ, онда би Немачка, а за њом и Америка, Британија, Француска и остале државе ЕУ, требало експресно да признају самопроглашену независност Каталоније. Тиме би оружане снаге Шпаније, на територији „новопризнате државе“ постале окупционе снаге у сопственој држави! Ово је, иначе, противно међународном праву, да се побуњеници у областима државе чланице УН одмах часте признањем „независности“ територије у којој се побуна десила, ал’ кој те пита. Возииии Мишко. После ће се пегламо и чистимо.
    Групе, које воде екстремни појединци, обучавани од стране пензионисаних CIA оперативаца и НАТО официра, би требало да крену у напад на базе Војске Шпаније, да нападају институције Шпаније у Каталонији и да спроводе терор над Шпанцима и оним Каталонцима који су против сецесије, путем уништавања њихове имовине, физичких напада и појединачних убистава, која нико не решава.
    При томе, „међународна заједница“ треба да „оптужује“ Шпанију за „агресију“ на „независну и међународно признату државу Каталонију“, да „захтева повлачење снага шпанског агресора“ и да шаље своје оружане снаге CFOR да успоставе „линију раздвајања“ између „две сукобљене стране“.
    У исто време, под маском достављања хуманитарне помоћи, да се активно и стално доставља оружје и војна опрема каталонским екстремистима тј. криминалцима пуштеним из затвора, предвођеним људима обучаваним од стране НАТО.
    Медијумска сатанизација Шпаније, стварање вести о „хуманитарној катастрофи“, „масовним злочинима над каталонским цивилима“, CNN, BBC, Ананпур драматични извештаји о „геноциду“ све време прате „ситуацију“ и раде на „ескалацији сукоба“.
    Шпанији се заводи ембарго. Шпанским политичарима се прети судом у Хагу, који се хитно формира за „Шпанију“ ……
    Ето, „оружаног сукоба“ док си рек’о кекс мој „некадашњи амбасадоре у Шпанији“ Триво Инђићу.
    Међутим, Quod licet Iovi, non licet bovi!
    То су дупли стандарди, правда и право „цивилизоване заједнице“ каква је Еуропска унија, којој неки од нас „теже“ и то „без алтернативе“ и по сваку цену….
    Самоубиство се проглашава највећом мудрошћу и циљем српске политике, а претходно дуготрајно понижење постаје метод „политичке вештине и лукавости“.
    O tempora, o mores, o gentem!