Прочитај ми чланак

ДОК СВИ ЋУТЕ, ОН ЈЕ СПРЕМАН ДА ГОВОРИ: Терористи проливају крв по Европи и Америци

0

Публициста Милан Видојевић проговорио је у једном од интервјуа о нечему о чему се мало говори и још мање зна - контроли ума.

„Одувек се радило на стварању идеалног убице, тзв Мандзуријског кандидата. Ево нпр Сирхан Сирхан, атентатор на Роберта Кенедија не сећа се атентата. Он каже да је заправо хтео да се само рукује са Кенедијем и да се не сећа одакле му пиштољ. Такви примери су показали да је манипулација људским умом већ шездесетих година достигла таклве размере да је моггуће ствоирити темпирану бомбу, убицу који ради по програму који је усадјен у њему. Кога он не може да опозове“, почиње причу Видојевић. 
Он је навео и случај којим се детаљно бави а који је 2016. узбунио Америку.


„Појавио се некадашњи војник из тзв програма Супермен. Он је покушао да тужи САД за нанету штету која му је причиуњена менталном и физичком здрављу. На пола суђења је мистериозно нестао. А изнео је невероватне податке. Он тврди да је програмирање почело заправо још у детињству и да он тога није био свестан. Отац му је био морнарички официр на служби у немачкој. и обично се и бирају деца из таквих породиуца како би све остало војна тајна. У неким тинејдзерским годинама је програмирањем стекао невероватне психофизичке способнопсти да би могао у хипнотичком стању да у трци 100 метара победи и Болта. Тврдио је да је могао да трчи са војном опремом тешком 25 килограма 50 километара без паузе. Програмирањем тог рептилског дела мозга у коме су сви центри које човек не контролише, дисање, рад срца, био програмиран да на акције у којима је био по 72 или 96 сати није носио храну ни воду јер није осећао ни глад ни жеђ. Нека је само део тих прича тачна и човечанство је у проблему“, каже Видојевић.

Према његовим речима јасно је да не постоји никакав спољни тероризам по принципу да „неко дође у Француску или Белгију и сад постави бомбу на аеродрому.

„То су операције „Гладио“. Оне се изводе уз сагласност, знање и саучесништво обавештајних служби тих земаља у којима се то дешава. Нема тако неспособне обавештајне службе која није у стању да покрива већи део субверзивних активности које би неко убацио споља у туи земљу. Потребна је њихова прећутна или свена сагласност или чак саучесништво да би се то извело, што је још монструозније. Онда се поставља питање коме то треба, ко у томе учествује, и зашто се то ради“, рекао је Видојевић. 
 
На питање зашто у већини случајева полиција касно реагује публициста каже:

„Полиција ако зна нешто онда мора да реагује превентивно. Она реагује кад се то деси. Али реагује онај део полиције који није део тог плана. Експлодира бомба, полиција изађе и ради свбој посао – блокира реон, почиње претрес… али то је све после учињеног дела. Поента је да се реагује превентивно. Ви морате то пресећи пре него што се ти појединци активирају у програму да се опашу бомбама и направе криминално дело“.

Он се дотакао напада у Паризу 2015. године када је саопштено да је терориста ножем напао полицијску станицу.

„Ко је луд да ножем нападне полицијску станицу?! То је било званично саопштење. Убијен је тај терориста. Могућа су два објашњења. Или он није ни био свестан свог дела или је прича комплетно измишљена како би показала како француска полиција спречава терористе. Нпр убијен је због нечег другог а онда је измишљена прича да је он терориста“, каже он и наставља са анализом терористичког напада у Ници када се нападач залетео камионом на пешаке.

„Како је камион дошао у пешачку зону. То је пешачка зона. Јел има неки полицајац на почетку те улице, авеније, јел има нека препрека на тротоару. Таквог објашњења нема. Сад испада да је он као прво пуцао па се после сетио да јури камионом. Објашњења су доста несувисла и то ме чуди. Да сам ја сценариста тих догхађаја ја бих размишљао каква објашњења треба да добије јавно мнење, ако то треба да се прикаже као тероризам неких арапских терориста“

Он истиче да је био на служби у арапским земљама и да су, како каже, Арапи очајни борци. 
 
„Они су очајно обучени, добро да половина себе не упуца у ногу током стројеве обуке. Војници носе рашниране чизме у војној бази зато што треба брзо да их скину кад дође време молитве. Лакше им да иду развезане обуће уместо да их шнира 5 пута дневно. Ствара се лажни утисак како је тероризам арапски“, каже он. 

Тврди да је иста прича била са нападом на Њујорк 11. септембра 2001. 

„Неко ко се обучавао на симулатору Цесне да лети, ће да управља Боингом 747..? Па то не може у сну. Они мисле да ће јавно мнење да прогута сваку лаж. То је била веома комплексна акција. распитао сам се да ли аматер може да вози боинг 747. То је луђе него да помислиш да неко ко је возио фићу сад седне у формулу и победи на тркама. Све је то контрола ума. Авион који је ударио у Пентагон – где су му крила? Имам све те снимке оригиналне. Све снимке још пре него што су дошли ватрогасци. Авио не може да пробије зграду. Авион који је ударио у Куле близнакиње које су челична конструкција… Па он би се одбио о зграду као кад бисте се пљескавицом гађали зид од цигле и мислили да ће да пробије цигле. А на снимку се види како авион улази у зграду и нестаје у згради. Сви инжињери и архитекте који су анализирали догађај кажу да је то физички немогуће. То је била једна симулирана ракета која личи на авион“, прича Видојевић.

Он наглашава да су истраживања показала да без фара за навођење авион који лети брзином од 700 км на сат и прави маневар и заокреће и погађа зграду ширине 70 метара.

„То без навођења не би успео ни професионални пилот. Унутра је био фар који је наводио тај авион. То јест пројектил, јер то и није био авион. Шта се десило после тога? Зграда се није претурила већ се урушила по вертикали. Типичан пример минирања зграде. А одакле је пала лична карта терористе? Нашли је доле у рушевинама. Како то они сви носе личне кате. У њујорку је пала чак зграда коју ништа није погодило. Пала сама од себе. Наплаћено осигурање од 20 милијарди долара. О чему ми причамо“, пита се Видојевић.

На крају кратко анализира и случај Брејвика у Норвешкој.

„Брејвик је прво пуцао у граду, а полиције нигде нема., Онда се одвезе на обалу језера и пређе на острво. Полиција јури Брејвика тако што улази у други чамац који пушта воду и тоне на половини језера. О чему ми то причамо? Он је пуцао 45 минута. Док год је имао муницију полиција није стигла. Пре полицијског хеликоптера је долетео хеликоптер CNN. Кад је све испуцао онда је сео и чекао да полиција дође“, закључио је Видојевић.