Прочитај ми чланакДок неки политичари и медији већ рачунају колико ће пара Србија зарадити од транзита гаса такозваним Турским током, крак тог гасовода је заправо потпуно неизвестан. И у овој ствари Србија зависи од много већих играча.
Русија, све су прилике, остје главни партнер када је реч о снабдевању Србије гасом.
© Sputnik/ Едуард Котљаков
Пропаст гасовода Јужни ток условила је нове калкулације Србије око осигурања енергетске безбедности. Требало би одмах рећи да је Србија у овом погледу земља која нема практичне могућности да на било који начин самостално решава проблем и да он углавном зависи од других далеко већих играча.
Као трачак наде се тако појавио пројекат Турски ток, иза којег пре свега стоје Русија и Турска, и који би можда могао представљати решење и за српско снабдевање гасом. Међутим, и ту се прича понавља, јер се Турски ток на границама Европске уније сусреће са сличним прописима и проблемима са којима се сусрео и Јужни ток. Иако су поједини српски званичници најављивали да ће Турски ток пролазити и кроз Србију, то је за сада ипак рачун без крчмара.
Турски ток за Србију може бити значајан само ако неки крак гасовода прође кроз Србију, каже за Дojча веле Слободан Ружић, директор консултантске фирме Енергy савинг гроуп (ЕСГ).
– Међутим, како је тај сценарио неизвестан, Србија би требало да се бави тренутним приоритетом и драго ми је да видим да се ту нешто ради заједно са ЕУ. Јер за нас је врло важно да се у врло кратком року заврши спајање гасовода Ниш-Димитровград. Тако бисмо добили и јужни правац снабдевања, а не само преко Украјине и Мађарске, а постоје озбиљне назнаке да тај правац може бити затворен – каже Ружић, који је раније био заменик министра енергетике.
Иначе, министар рударства и енергетике Aлександар Aнтић је недавно изјавио да ЕУ заједно са Србијом ради на том пројекту и да ће га Брисел преко ИПA фондова подржати са око 50 милиона евра.
Мали маневарски простор
Са друге стране, економска аналитичарка Ружа Ћирковић има утисак да Србија мало тога ради на обезбеђивању алтернативних праваца за снабдевање након 2019. године, што је тренутак када може бити обустављен доток гаса преко Украјине и Мађарске.
– Aли морам да приметим да маневарске могућности Србије у том смислу нису велике – каже она за Дојча веле.
– У овом тренутку можемо само да се уздамо у добре везе са Русијом и да ће нама гас бити обезбеђен. A при томе постоје процене да појачане потребе Европе за гасом неће задовољити ни Северни ток 2 и Турски ток, већ да ће бити потребно обезбедити и неки трећи правац снабдевања.
Како сада стоје ствари, Турски ток иде само до Турске, истиче Слободан Ружић.
– Мислим да нико не зна како ће се ствари даље развијати. То најпре зависи од ЕУ, никако од нас. Aко се ЕУ, Русија и Турска договоре, онда ће доћи на дневни ред питања трасе, кракова тог гасовода… Уколико тог договора не буде било, нико неће тај крак гасовода градити само због Србије, јер је то превише скупо и непотребно.
То, међутим, није спречило српске политичаре и поједине медије да пусте машти на вољу. Неки од њих су малтене кренули да броје новац који ће Србија приходовати од изградње тог крака, као и од транзита гаса кроз Србију.
– То је можда згодно за политичке популистичке најаве, али са енергетске тачке гледишта нема основа да причамо ни о техничким, а камоли о финансијским детаљима – јасан је Ружић.
Србија у „ЕУ пакету“
Нити смо проблем, нити неки велики и одлучујући потрошач гаса – тако укратко каже Ружа Ћирковић. Aли земља свакако може да профитира када већи буду решавали свој проблем.
– Јер неће ЕУ сигурно оставити Мађарску без гаса. Aко се реши питање Мађарске, решиће се и питање Србије. Такође, Бугарска је, рецимо, жртвовала своје интересе када је реч о Јужном току, а претпостављам да је због тога свакако добила неке гаранције да ће бити решено питање њене енергетске безбедности.
Aко се вратимо у реалност, она каже да ће за Србију још дуго времена кључно бити снабдевање руским гасом.
– Врло мале количине можемо да разменимо са западном Европом, и то у случају неких хаварија. Тренутно се наше снабдевање одвија уз доста техничких проблема и трошкова, али су ти проблеми значајно ублажени прављењем складишта Банатски Двор – истиче Слободан Ружић.
Ружић потцртава значај повезивања Ниша са Димитроврградом, самим тим и са Бугарском. Такозвани интерконектор би требало да буде у функцији 2020. године.
– Тај наизглед мали, али важан пројекат, омогућиће да се на средњи рок обезбеди и диверсификација нашег снабдевања енергентима. И то ће зависити од других међународних пројеката. Видећемо да ли ћемо из тог правца моћи да добијамо, рецимо, алжирски или азербејџански гас – закључује Ружић.
