Прочитај ми чланак

AКО „ЗАГУСТИ“, МОСКВА НЕЋЕ НАПАСТИ: НAТО је далеко, Русија је близу

0

Финци у јануару бирају председника, а један од виђених кандидата се залаже да нордијска земља постане пуноправна чланица НAТО. Многи Финци се не слажу са тим, а и Москви се идеја не допада превише.

Многе земље су поклекле, али Финска и даље не жели у НAТО.

НAТО је у Финској вечита тема: Изнова и изнова потеже се питање војно неутралне Финске и могућег чланства у том савезу, поготово када се обзир узме 1.340 километара границе са Русијом. Већина од пет и по милиона Финаца по правилу одговара са „еи“ односно „не“, када их питају да ли је време да Финска уђе у НAТО.

Русија такође сматра да је боље да Финска остане ван алијансе. Новопостављени руски амбасадор у Хелсинкију, Павел Кузњецов, подсетио је на то у првом интервјуу након ступања на функцију почетком јесени. У интервјуу за Фински таблоид Илта-Саномат, Кузњецов је изразио жаљење због утиска да европске земље имају разлога да се „плаше Русије“. У исто време, амбасадор је нагласио како је „свима јасно да нас пребацивање инфраструктуре НAТО ближе нашим границама присиљава да реагујемо на одговарајући начин“.

Упркос сигналима из Русије, неки фински политичари решени су да покрену расправу о чланству у НAТО. Један од финских посланика у Европском парламенту, Нилс Торвалдс, тврди да је прошло време када је Русија утицала на одлуке Финске о одбрани своје територије. Торвалдс је председнички кандидат странке која заступа интересе шведске мањине у Финској, Шведске народне партије, и одлучан је да током своје кампање форсира питање о безбедносној ситуацији земље. Финска, тврди Торвалдс, била би безбеднија унутар Aлијансе.

Торвалдсови истомишљеници често подсећају да Финска још од 1994. године учествује у Партнерству за мир и да стално повећава свој допринос тој организацији. Скандинавска нација сарађује изводи заједничке вежбе са НAТО, а Хелсинки је седиште новог НAТО-ЕУ центра за борбу против хибридних претњи, створеног након извештаја о руском „хибридном ратовању“ у Украјини.

Међутим, упркос блиским везама Финске и Северноатлантске алијансе, земља нема право на заштиту коју доноси чланство у том савезу.

Пре уласка у политику, Торвалдс је годинама радио као новинар и живео у Москви, Вашингтону и Бриселу. Он каже да је финска уздржаност према НAТО раније била разумљива, јер „кад год би неко покушао да се окрене [према НAТО] добили би поруку из Москве, било би нам речено не смете то.“ Недавни интервју амбасадора Кузњецова показује да се то наставља и данас, тврди он.

Aли Торвалдс инсистира да је време да се дискусија помери из оквира Хладног Рата.

– Покушавам да кажем људима да морамо бити способни да мало више стојимо на сопственим ногама – рекао је он за Дојче веле.

До 2020, када чланице НAТО планирају да у одбрану улажу макар два одсто свог бруто домаћег производа, Финска ће на одбрану трошити и више од тога. Хелсинки већ планира крупне инвестиције у своју морнарицу и ваздухопловство.

Брак без користи?

Међутим, испитивања јавног мњења показују да Финци не желе промене. Најновије анкете показују да 21 одсто Финаца подржава улазак у НAТО, а чак 51 му се противи. У правом духу неутралности, 28 одсто је одбило да се изјасни о овој теми.

Коментатор Јармо Макела, који већ дуго пише о спољној политици за највећи фински лист Хелсингин Саномат, објашњава ове бројке:

– Већина људи моје генерације и они старији су сигурни да Русија неће напасти Финску ако Финска не провоцира тај напад. Захтев за чланство у НAТО сматра се провокацијом и Русија активно пропагира ту тачку гледишта – каже Макела за Дојче веле. 

Иако Члан 5 НAТО споразума обећава помоћ нападнутој чланици тог савеза, Финци не верују да је то магично решење за безбедност земље. Превише „лоших ствари би се десило“ пре него што би НAТО стигао да покрене заједничку одбрану, тврди Макела.

Изборна тактика

Прошле године фински председник Саули Нинисто постао је први шеф те државе који је посетио главни штаб Aлијансе у Бриселу. Нинисто избегава да се јасно одреди о питању чланства, али у пракси подржава наставак  политике неутралности. Председник сматра да би његова држава требало да се усредсреди на јачање сопствених одбрамбених капацитета и безбедности у ЕУ уместо придруживања НAТО.

Нинисто је фаворит и на предстојећим изборима. У недавном интервјуу је на типично фински, суви и логичан начин, образложио зашто не треба преувеличавати руску претњу и зашто није одушевљен идејом уласка у војни савез:

„Aко буде рата на Балтику, то ће аутоматски бити трећи светски рат. И баш због тога, тог рата никада неће бити. Сви знају да бисмо сви би били збрисани.“

Због тога, тврди председник, боље је инвестирати у финску војску да би се одвратила било каква могућност напада. Његов политички ривал Торвалдс сматра да би за Финску било боље да се макар размотри могућност чланства.

Политички гледано, Торвалдс је направио добру калкулацију, каже колумниста Јармо Макела.

– Рецимо да је 20 одсто Финаца за улазак у НAТО, то је опет далеко више од пет одсто који би нормално гласали за Торвалдсову партију. Нилс је паметно заузео положај. Ниједан други кандидат неће отворено подржати чланство – каже Макела.