Прочитај ми чланакУколико се истовремено буду одржавали и београдски и парламентарни избори, пред опозицијом је низ отворених питања.
Од тога имају ли ресурсе за две добре кампање, на који начин ће саставити коалиције за оба нивоа и хоће ли ићи у једној или више колона, кажу саговорници Данаса.
Међу опозиционим партијама влада мишљење и нада да би власт СНС у Београду могла бити срушена. Међутим, поставља се питање како ће опозиција то урадити уколико опозиционе странке буду морале да се на републичком нивоу боре за прелазак цензуса, који су на прошлим парламентарним изборима једва прешле. Треба ли „жртвовати“ парламентарни цензус зарад Београда или не, и како остварити оба циља, питали смо наше саговорнике.
Политички аналитичар Бранко Радун за Данас каже да ће одлуку о томе на којим изборима је фокус одређивати свака партија појединачно, јер опозиција не постоји као самостални ентитет и нема јединственог одговора.
– Фокус кампање одређиваће се на процени на којим изборима странке имају веће шансе за улазак у парламент. Странке чије је доминантно бирачко тело у главном граду, попут ПСГ или ДС, потенцираће београдске изборе, а неко чије је бирачко тело равномерније распоређено по Србији пуцаће на улазак у Скупштину Србије – сматра Радун.
На питање имају ли опозиционе странке капацитета за две јаке кампање, он каже да није ствар само у капацитету него и у састављању предизборних коалиција.
– Уколико се одржавају само парламентарни избори, онда се странке удружују према сличности идеологија, док је на београдским изборима ситуација другачија. Ту је слобода за сарадњу већа јер не доминирају националне теме и ту могу да прођу коалиције које можда не би прошле на националном нивоу. Показало се ипак да се коалиције са националног нивоа пресликавају на локал и тако ће вероватно бити и овај пут. Ту ће опозицији можда бити теже јер би се лакше удружили и позиционирали да се одржавају само избори у Београду – указује Радун.
С друге стране, Бојан Клачар, извршни директор ЦеСИД, за Данас наводи да је лажна дилема за опозицију коју трку да трче, а коју да жртвују.
– У ситуацији да се уз београдске изборе распишу и парламентарни опозиција мора да има јаку и видљиву кампању која покрива оба нивоа. Не би требало да кампању своди само на Београда а да занемари остале делове Србије. На то ће бити просто приморани јер ће СНС у кампањи изаћи са свим расположивим средствима, те ће и опозиција то морати да уради – наводи он.
Према његовом суду, кључно питање јесте да ли опозиција може да издржи ту борбу на оба фронта и има ли за то ресурсе.
– Београдски избори су за опозицију лакши у смислу да га могу теренски покрити у кампањи. У случају избора Београд плус, односно и парламентарних, уз то и избора у неким локалним самоуправама, можда ће морати да жртвују нешто да би остварили бољи резултат – каже Клачар.
Политички аналитичар Никола Младеновић истиче да је једина дилема опозиције да ли изаћи у једној или две колоне и ништа друго.
– Који год избори да буду, водећа личност СНС кампање биће Александар Вучић, а фокус ће бити на његовим „резултатима“. Најбољи одговор опозиције био би излазак у једној или највише две колоне. Више колона неће охрабрити људе да гласају, јер више колона оставља простора за ризик да неке странке не пређу цензус јер грађани неће бацати глас на оне за које процене да не могу да уђу у парламент – закључује Младеновић за Данас.
