Прочитај ми чланакНеколико донатора тврди да су током избора 2017. помогли Српској напредној странци да сакрије порекло новца, тако што су новац добијен од СНС-а уплаћивали странци под својим именом. Због сличних налаза из кампање 2014. године, Агенција за борбу против корупције пријавила је ову странку Вишем јавном тужилаштву.
Запошљавање у јавним предузећима преко странке
У почетку нису тражили ништа заузврат.
Локални члан Српске напредне странке (СНС) помогао јој је да се запосли као васпитачица. Познаје и друге који су се запослили у јавним предузећима или приватним компанијама чији су власници повезани са СНС-ом.
У пролеће 2017. године, пред председничке изборе, из странке су је једном недељно звали на састанке. Александар Вучић, у том тренутку премијер Србије, био је председнички кандидат СНС-а.
На једном од састанака, функционер странке издвојио ју је у страну, дао 40 хиљада динара и рекао да је новац део великог прилога партији. Да ли би их донирала назад СНС-у под својим именом?
– Само сам добила коверту са новцем и рачун на који да уплатим – рекла је за Балканску истраживачку мрежу (БИРН) девојка која је, из страха да ће остати без посла, тражила да остане анонимна.
– Све се знало кад сам ушла у банку. Већ су и они знали како иду уплате. Касније сам однела уплатницу као доказ да сам уплатила новац.
Прање новца у изборним кампањама
Каже да је на састанцима видела како функционери и друге питају да на сличан начин уплате новац. Истраживање БИРН-а показује да ово није изолован случај већ шема коју је Српска напредна странка развила да би – противно Закону о финансирању политичких активности – кроз подметнуте донаторе прикрила прави извор новца којим су финансиране изборне кампање.
Још четири донатора испричала су БИРН-у исту шему – партијски функционери дали су им 40.000 динара питајући их да новац уплате назад странци под својим именом.
БИРН открива да је због сличних донација Агенција за борбу против корупције ове године тражила од Вишег јавног тужилаштва у Београду да против СНС-а покрене кривични поступак због сумње на прање новца током избора 2014. године.
И док је било немогуће утврдити порекло новца који су званични донатори добијали од странке, докази прикупљени током истраживања указују на систематичне повреде закона од стране СНС-а на овим и претходним изборима.
СНС није одговорила на БИРН-ова питања и захтеве за коментар. За кривично дело покушаја скривања извора донација запрећена је казна до пет година затвора.
Мистериозна листа
Листе донатора СНС-а другачије су од листа других странака. Током кампање за председничке изборе 2017. године, 98 одсто индивидуалних донатора СНС-а уплатило је идентичан износ: 40.000 динара.
У збиру, војска донатора која је СНС-у уплатила идентичну суму новца, донирала је Вучиц́евој кампањи више од два милиона евра – износ који прелази трец́ину његовог укупног буџета од 6,5 милиона евра. Вец́и део осталих прихода дошао је из државног буџета у складу са изборним правилима.
Та врста финансијске надмоц́и омогуц́ила је напредњацима да мобилишу масе на скуповима, преплаве земљу билбордима и медије рекламама. Заправо, странка је потрошила 83 одсто средстава – преко 5,3 милиона евра – само на рекламирање.
Вучиц́ је победио са 55 одсто гласова на изборима за које су посматрачке групе рекле да су били обележени куповином гласова, застрашивањем и контролом медија. Другопласирани кандидат добио је 16 одсто.
Сумњиве донације СНС-у обележиле су и изборе 2014. и 2012. године. Иако су и остале странке имале дискутабилне донаторе, укључујуц́и компаније које су великодушно донирале упркос пословним губицима, СНС се и тада истицала хиљадама донатора који су уплаћивали исте износе.
Агенција за борбу против корупције већ дуго има разлог да буде сумњичава према донаторима СНС-а. Она је сумњала да донације „потичу из нелегалних активности, у које између осталих спада и сумња на прање новца“, наводи се у извештају у који је БИРН имао увид.
