Уколико унутрашњи дијалог резултира конкретним решењем које се тиче успоставе неких потпуно нових односа између Београда и Приштине, такав договор би вероватно требало да резултира и променом Устава, међутим до референдума највероватније неће доћи јер неће бити радикалних решења.

Питање Косова и Метохије је Гордијев чвор и захтева „суштински и свенародни“ одговор, напомиње епископ бачки и портпарол Српске православне цркве Иринеј Буловић, и истиче да је позив на дијалог сасвим уместан и користан, јер никад једна група људи, било која — политичка, научна, уметничка — не може увек са сигурношћу тврдити да изражава став већине.

Да ли је онда на крају унутрашњег дијалога могућа нека врста референдума, и ако јесте, какав би његов исход био.

Изјашњавање само о Уставу у целини

Краткорочно гледано, према мишљењу Бојана Клачара из Цесида, референдум о Косову неће бити на дневном реду из два разлога.

Први је што ће унутрашњи дијалог потрајати одређено време, можда ће се поклопити или преклопити са одређеним уставним променама које опет имају своју процедуру, а други који наводи програмски директор Цесида јесте уверење да ни садашња ни било која друга власт неће предлагати тако радикално решење или неће предлагати до оног момента док Србија не буде пред вратима ЕУ, а такво радикално решење би морало да буде проверено и на референдуму.

„На радикално решење заправо мислим на ситуацију да се грађани изјасне о томе да ли су сагласни или не да Косово остане у Србији или да изађе из Србије. Склон сам да верујем да такво питање неће бити формулисано осим уколико из било ког разлога држава Србија не буде притиснута на неко од таквих решења. Али сам мишљења да ће ова власт да се труди да направи неку врсту компромисног решења која краткорочно не би морало да иде на референдум“, наглашава Клачар за Спутњик.

Можемо да говоримо о референдуму који би био повезан са уставним променама, резонује Клачар, а да део тих уставних промена укључи и косовско питање.

Уколико унутрашњи дијалог резултира конкретним решењем које се тиче успоставе неких потпуно нових односа између Београда и Приштине, такав договор би, сматра Стефан Сурлић са Факултета политичких наука, вероватно требало да резултира и променом Устава. Односно, додаје тај политиколог, требало би да било какво редефинисање односа и потпуног статуса Косова буде уграђено у сам текст Устава.

„Међутим, постојећи устав налаже да је обавезно одржавање референдума у случају промене преамбуле Устава. Тако да не треба сметнути с ума и да је референдум обавезан уколико долази до промене те преамбуле. Исто тако, Устав налаже усвајање уставног закона о суштинској аутономији за Косово, који никад није усвојен, према томе, и у том погледу би вероватно требало да дође до промене“, појашњава Сурлић за Спутњик.

У случају референдума, указује Сурлић, власт је у изазову јер је на директној провери код грађана за одлуку коју је већ усвојила или донела, а опет је ту и међународни фактор који је у великом страху какав ће одговор грађана бити јер референдум јесте средство које може изродити трајне поделе.

Грађани за дијалог, против одрицања зарад ЕУ

„Не може се оспорити демократичност и нека врста прославе демократије кроз директно учествовање грађана у усвајању неког финалног решења, али многи могу да буду разочарани резултатом референдума и наравно то може да створи неке трајне националне поделе, поготову према питању Косова, које је врло осетљиво национално питање“, сугерише Сурлић.

„Ако говоримо искључиво о косовском питању, између осталог ту негде постоји и потврда међу истраживањима јавног мњења, да људи подржавају унутрашњи дијалог, око трећине људи подржава и дијалог који постоји између Београда и Приштине. И већина тих људи који подржавају дијалог између Београда и Приштине је негде реална и говори о томе да од тог дијалога и колективно и негативно вуку обе стране, Албанци и Срби“, наводи Бојан Клачар из Цесида. 

Дакле, подвлачи он, постоји простор да се разговара, постоји простор да се о томе прича и унутар граница Србије, будући да улазак у ЕУ није толико известан, није за годину или две. Не верујем, каже Клачар, да ће ова власт да испровоцира неки специфичан референдум који би се односио само на косовско питање.

„Оно што ми као истраживачи имамо као податке јесте да, уколико би питање било постављено на крајње децидиран начин: да ли Србија треба да одустане од Косова и Метохије ако на другој страни стоји јасно чланство у ЕУ, добијамо већину која је против тога да Србија одустаје од Косова зарад чланства у ЕУ“, сведочи Клачар.

Но, истиче он, читава уметност и поента референдума јесте како ће то питање бити формулисано. Кад се формулише на тврд, јасан, децидан начин, људи су, каже Клачар, против независности Косова, али уколико би то питање укључивало неке постепене кораке или неку мекшу формулацију, то је већ тешко предвидети јер истраживачи немају могућност да такво питање данас и поставе.

Извор: спутник

Ознаке: запад, Патријарх Иринеј, питање Космета, Срби, унутрашњи дијалог о Косову