Прочитај ми чланак„Када сам постао министар одбране, ми нисмо имали ниједну 'двадесет деветку'. Имали смо 1+1 'двадесет јединицу', и две ван ресурса 'двадесет деветке'. Ми ћемо ускоро имати у ресурсу, како се то каже, операбилних десет 'двадесет деветки', што је за ер-полисинг, дакле, за обављање полицијског посла у ваздуху, али, рекао бих, у поређењу са регионом, убедљиво најзначајнији број.“
КОМЕНТАР ИСТИНОМЕРА
Председник државе је петог октобра био у Руми, где је, уз подршку Веселина Шљиванчанина, отварао фабрику нудли. За 406 запослених у овој фабрици за производњу хране, грађани Србије дали су скоро 4 милиона евра, а председник је, по обичају, у обраћању медијима разматрао много различитих тема.
Једна од њих био је долазак шест војних авиона МиГ-29 из Русије, које би грађани први пут требало да виде приликом прославе Дана ослобођења Београда, 20. октобра (додуше, приземљене, пошто ни изблиза нису спремни за лет).
Говорећи о авионима МиГ-29, Александар Вучић је изјавио да, када је у лето 2012, дошао на место министра одбране, Србија није имала ниједан МиГ-29, да би се одмах исправио, рекавши да су постојала два авиона МиГ-29, али „ван ресурса“. Такође, рекао је и да ће – када свих шест руских авиона буду у стању да лете – Србија имати десет операбилних авиона МиГ-29, што је „у поређењу са регионом, убедљиво најзначајнији број“.
Ниједна од ове три тврдње – да Србија није имала ниједног МиГ-а, да је имала два, и да сада има „убедљиво најзначајнији број“ – није ни близу истине.
Најпре, о броју МиГ-ова 29: Крајем 1987. и почетком 1988. године у СФРЈ је стигло 16 борбених авиона типа МиГ-29 купљених од Совјетског савеза. Свих 16 је преживело до почетка НАТО бомбардовања СРЈ у пролеће 1999, када је уништено укупно 11 МиГ-29. Остало их је пет, али у веома лошем стању – толико лошем да је на пролеће 2004. приземљен последњи МиГ-29, јер није било генералног ремонта: уопште, од набавке авиона 1987.
Преносимо део интервјуа генерал-мајора Драгана Катанића, команданта Ваздухопловства и противваздушне одбране (ВиПВО), којег је дао „Времену“ у јануару 2007:
„У периоду од 1991. ваздухопловство је из године у годину слабило са својим борбеним могућностима. Није се улагало, није се ремонтовао потребан број ваздухоплова, није обезбезбеђивана потребна количина горива за обуку пилота и ових последњих 15 година није вршена ни набавка нових ваздухоплова. Из свих тих разлога, уз познате политичке и економске, ваздухопловство се нашло у веома тешкој ситуацији и 2006. године је било неко крајње време да се мало оштрије реагује, да се заустави даљи пад и борбене готовости и да се крене једном узлазном путањом.
У том циљу ми смо покушали да убедимо наше државно руководство да је потребно да се ваздухопловство очува. Они су разумели те наше потребе у једном обиму и у оквиру Националног инвестиционог плана одвојили за прошлу и ову годину 30 милиона евра за ремонт и модернизацију ’Мигова 29’, ’Антонова 26’ и хеликоптера. То за ваздухопловство значи јако много, поготову ремонт ’Мигова 29’ у циљу стварања услова за квалитетну и потпуну контролу и заштиту ваздушног простора коју ми сада вршимо са ’Миговима 21’.“
Шта се догодило те 2006? Држава је из Националног инвестиционог плана издвојила 30 милиона евра за ремонт војних авиона, од чега је за ремонт МиГ-ова отишло 22 милиона. Било је планирано да се за тај новац ремонтује свих пет МиГ-ова, али се, након плаћања царине и ПДВ-а, испоставило да новца има само за њих четири. Први је ремонтован и полетео у фебруару 2008, а остала три авиона су ремонтована током 2008. Како пише у исцрпном, енциклопедијском тексту о 30 година МиГ-а 29 у наоружању Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране на специјализованом порталу Танго Сиx, компанија „РСК МиГ је након извршеног посла дала гаранцију да авиони могу да лете 10 година или 700 сати налета.“
Дакле, овим ремонтима се животни век продужио до 2018. године. Последњи, пети МиГ-29 је ремонтован 2011. Међутим, у међувремену, у лето 2009, приликом припреме за један аеромитинг, пао је авион МиГ-29, када су погинули пилот Раде Ранђеловић и војник Милан Улемек.
Како за „Истиномер“ кажу у Министарству одбране, „Војска Србије имала је у августу 2012. године четири авиона МиГ-29 и сви су били операбилни“. Према другим изворима, 2010. године још један МиГ је приземљен – евиденцијски број 18101 – и он је надаље коришћен само као извор резервних делова за преостала три авиона.
Стога, у време када је Вучић постао министар одбране, Србија није била без авиона МиГ-29, нити је имала два МиГ-а 29 који су били „ван ресурса“. Тада – у лето 2012. – засигурно их је било четири, било да су сви били у функцији, било да су три летела, а четврти био трајно приземљен. Данас, тек је један МиГ-29 оперативан, мада, по речима посланика Мирослава Лазанског, и он једно време није могао да лети.
„Ми имамо три и по МиГ-а 29 тренутно, од којих, да вам кажем, у овом часу не лети ниједан, јер је протеклих дана овај један који је летео, доживео удар птице у лопатице мотора, и сад је на ремонту. Надам се да ово неће исцурити одавде“, рекао је Лазански на седници скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове 12. септембра ове године.
Такође, не стоји ни оцена да ће ових 10 МиГ-ова бити „убедљиво најзначајнији број“ у поређењу са регионом. По речима Живојина Банковића са портала Танго Сиx, осим Мађарске (14 авиона типа Грипен), Румуније (12 авиона Ф-16 и око 20 авиона МиГ-21), Бугарске (15 авиона МиГ-29 и 14 Су-25) и Хрватске (12 авиона МиГ-21), остали суседи немају борбену авијацију, па и нема смисла упоређивати се са њима.
Дабоме, у тренуцима када Србија има свега један „покретни“ МиГ-29 (а и он је слабог здравља), излишно је и говорити да све горе побројане земље имају далеко јачу флоту борбених авиона. Међутим, чак и када свих 10 авиона буде операбилно, то и даље неће бити довољно за „убедљиво најзначајнији број“.
Због тога Александар Вучић добија оцену „кратке ноге“.
