Прочитај ми чланак

ОБАРАЊЕ Ф/117/А: Војни врх на челу преваре

0

Од мајстора механичара до Заменика Начелника Генералштаба

Војни врх на челу преваре – 2. Део

Књига “Пад ноћног сокола” требала је да послужи искључиво у циљу афирмације успеха бившег 3.рд ПВО ,250.рбр ПВО, Војске Србије и Министарства одбране. Издавач књиге је Медија центар “Одбрана”,аутор пуковник Славиша Голубовић запослен у војнообавештајној агенцији Министарства одбране. Стручни рецензент књиге је Јовица Драганић,пензионисани генерал-потпуковник,бивши заменик начелника Генералштаба Војске Србије.

А ко сам ја? Ја сам ратни заменик команданта 3.рд ПВО,потпуковник Ђорђе Аничић, једини официр који није унапређен у виши чин као члан борбене послуге која је оборила Ф-117А,са одличном ратном оценом кога је одликовао председник Републике Србије ратним одликовањем. Официр чија је јединица ратовала свих 78 дана рата,имала успеха на ратишту после рата мимо Закона о Војсци смењен са дужности и постављен на формацијско место нижег чина. Ко се то и зашто играо са официром? Држава ме казнили што сам је бранио.

У више изјава у књизи “Пад ноћног сокола” приказан сам у у лажним околностима,стављан на места где уопште нисам био,проглашаван неодговорним замеником команданта,моје идеје и радње приписиване су другим лицима. Проглашен сам другим помоћником руковаоца гађања који не постоји у Упутству за борбени рад, што ће рећи да нисам члан борбене послуге која је оборила Стелт. Да ли је то баш тако? Шта каже књига,а шта документа?

Пођимо редом: ДРУГА превара: Фалсификовање поподневног рада 27.Марта 1999 заменика команданта. Како је то изведено?

Субота 27.Март 1999.године,четврти дан рата у 3.рд ПВО .Борбене послуге се смењују на ракетној техници на шест сати. Као руковалац гађања са својом борбеном послугом тог дана био сам на ватреном положају (ВП) у рејону села Шимановци од 06.00-12.00 часова. У 12.00 нас мења прва борбена послуга ,а ми одлазимо у логорску просторију. Ту у 13.30 добијам задатак од мајора Поповић Србислава (Попа) из предпостављене команде (250.рбр ПВО) да са имитатором радарског зрачења (ИРЗ) зрачимо са три локације на задатом азимуту по 20.минута са сваке и тако у круг од 14.00, до 20.00.часова када уређај поставити у борбени рад за своје потребе. Јављам Данију који је у смени са људима дас мо добили задатак и да ћу доћи на ватрени положај да повучем ИРЗ и да идем на задатак.Да знаш да немаш имитатор ако ти буде требао за борбени рад. Враћам се око 20.00-20.30 и тада ћу ти све испричати.

У књизи на страници 59. командант 3.рд ПВО Золтан Дани каже, цитирам:

“…У време ручка,на основу усменог наређења команде бригаде,упућујем мог заменика потпуковника Ђорђа Аничића да са водником Игором Радивојевићем и возачем Ранисавом Лукићем,возилом ТАМ-110,од 14 до 18 часова обиђу шири рејон селаШимановци И имитирају зрачење са три локације. То је подразумевало укључивање имитатора радарског зрачења на десетак минута у сврху обмањивања. Након завршетка да се врате до 18 часова јер су по плану у дежурству у саставу друге борбене послуге…”

Прилог бр.1: Данијева изјава на страници број 59

Да ли је ово тачно?
Шта каже запис у службеној радној бележници на страници 94 и 95 за дан 27. март 1999.године? Ратни дневник “Смена” је неми сведок свих тих дешавања у јединици до ситница.

Прилог бр.2. Скенирана страница 94 службене радне бележнице

Прилог бр.3. Скенирана страница 95 службене радне бележнице

Као што се види његова изјава је потпуно нетачна из више разлога:

1. Наредбу претпостављене команде сам добио у логору ја,а не он на ватреном положају.Никад се пошта није носила на ватрени положај (ВП)

2. Садржај наређења не зна јер му нисам пренео. Не зна ни ко је донео наредбу,да ли је она усмена или писмена.Рекао сам му само да идем на задатак и када се враћам

3. Није ми наредио да идем на задатак јер није знао садржај.То је била моја одлука јер је задатак био важан и нисам био сигуран да ли је водник Радивојевић Игор, кога сам обучио за рад са ИРЗ-ом Октобра месеца 1998.године, добро запамтио рад са уређајем

4. Није тачно да је требало радити са ИРЗ-ом 10-так минута на свакој локацији
5. Нисам му рекао с ким идем на задатак.То је сазнао од мене тек по мом повратку
6. Није тачно да смо на задатак ишли возилом ТАМ-110
7. Није тачно да је задатак трајао до 18 часова.Задатак је трајао до 20.часова.Он није надлежан нити сме да мења наредбу предпостављене команде.

Кроз његову изјаву први део преваре је реализован по времену, а онда је требало реализовати превару по месту мог боравка кроз изјаве возача Лукића и водника Радивојевића који су били са мном на задатку. На тај начин испада да сам се оглушио о наређење команданта,да нисам дошао на време у смену,да нисам био на поподневном задатку сво време.

Возач Лукић Ранисав у својој изјави на страници 145 книге каже,цитирам:

“…Зрачимо у Суботишту,Пећинцима и Добринцима.Из Добринаца се одвозимо до Карловчића,где остављамо потпуковника Аничића,а водник Радивојевић и ја,по његовом наређењу,у наредна два и по сата,поново зрачимо са три или четири локације. По завршетку се враћамо у Карловчић,одакле заједно са Аничићем долазимо на положај…”

Прилог бр.4. Изјава возача Лукића-страница 145,

То исто само мало другачије каже и водник Игор Радивојевић у својој изјави на страници 132.Цитирам:
“…Урадили смо то на три локације.Након тога смо одвезли потпуковника Аничића у Карловчић,а ја И Луле по његовом наређењу понављамо целу процедуре на још три или четири локације.По завршетку се враћамо у Карловчић,придружује нам се потпуковник Аничић И долазимо одмах на положај у Шимановце.Стижемо мало пре пола девет…”

Прилог бр.5.Изјава водника Радивојевића-страница 132

Овим изјавама је заокружена превара по месту мог баравка у време извршења задатка. Дани Золтан је завршио превару по времену.На основу тога аутор је не проверавајући наводе,не консултујући се са мном, да ли је то тачно или није,а то му очито није ни био циљ-напротив, закључио на страници 104 при дну следеће.

“…Осим тога битне разлике постоје и у времену и месту извршења предходног задатка заменика команданта,пре него што је дошао на ватрени положај те вечери…”

Прилог бр.6. Скенирана страница 104 књиге.

Анализа поподневног зрачења приказана је на шеми.

Прилог бр.7. Линија зрачења ИРЗ-а.

На тај начин аутор књиге је фалсификовао мој поподневни рад. На задатак сам отишао на уштрб свог одмора између два борбена дежурства и док сам био на службеном задатку и водио рачуна о повећању борбене готовости јединице набављајући улошке за батеријске лампе у Пећинцима код “Лукија”он ме је кроз лажне изјаве сведока слао у Карловчић у тазбину. Карловчић није случајно споменут од толико сремских села. Док су ме наводно “возикали” из Пећинаца до изласка из Карловчића према Петровчићу,па назад на задатак,па поново по мене прошло је силно време,а богами и километражу направише завидну.Раздаљина у једном правцу између те две тачке је око 20-так километара.А где сам ја био? У горњем запису у службеној бележници недвосмислено се види,а и кроз следећи доцумент.

Прилог бр.8. Луки комерц потврда за батеријске улошке

А онда је прорадила савест једног од даваоца лажне изјаве.

Прилог бр.9. Оверена изјава Радивојевића

Методологија преваре: Изјава је прво узета од возача Лукића,па онда од водника Радивојевића
У разговору са Радивојевићем сазнао сам на који је начин он преварен. Приликом давања изјаве Голубовић му је сугерисао да напише да су ме возили за Карловчић јер му је то рекао возач Лукић. Радивојевић као млад водник није имао појма ни где се налази,а камоли да памти називе села од пре 17.5 година. “Ако тако Луле каже”,добро. Написану изјаву од стране Голубовића није ни читао већ је бланко потписао.

У разговору са возачем Лукићем сазнао сам како је он преварен. Приликом давања изјаве Голубовић је инсистирао да напише да су ме возили у Карловчић. Возач му је рекао да нема појима и да се од толико вожњи у току рата не сећа тог дана. “Знам ја” рекао му је Голубовић. Питао сам Лукића како неко ко није био са нама на задатку зна шта смо ми и где радили пре 17,5 година? Није мала ствар кад пуковник припадник ВОА (војнообавештајне агенције) нешто тврди,а ти немаш стан. А и питање је да ли ће твоја изјава бити у неком новом допуњеном издању књиге. Страх има велике очи.

Председник удружења ратних ветеран 3.рд ПВО
Потпуковник
Ђорђе Аничић