ТУРСКЕ АРХИВЕ О ОСМАНСКОЈ ОКУПАЦИЈИ СРБИЈЕ: Три века право, па два века зулума

14

Стручњаци Архива Србије из отвореног Архива Османског царства у Истанбулу преузели 14. 893 странице; Срби били закупци солана, скела и рудника, служили у војсци и морнарици.

Прве асоцијације на живот Срба у Османском царству су исламизација становништва, зулуми и устанци. Улазак наших истраживача у турске архиве помало је начео неке предрасуде, па и ону да је српски народ 500 година живео тешко под турском влашћу. Тек рашчитана документа сведоче да је Београд био транзитни центар, а да је велики број Срба служио у османској војсци. Османска држава била је толерантна према свим грађанима.

То потврђује и ферман султана Сулејмана, законодавца из 1560, којим спречава злоупотребе при сакупљању пореза у Смедеревском санџаку. У ферману се наводи да се сваки починилац има казнити, чак и ако је то санџак-бег! Ипак, у националној свести, казују историчари, остало је сећање на посрнулу и ослабљену османску државу из 18. и 19. века. Најновија документа, међутим, потврђују да је у 15, 16. и делу 17. века она била снажно устројена, а владар заштитник свих њених становника, без обзира на верску или националну припадност!

– Та документа су скоро једини непосредни извори за познавање унутрашњих прилика под којима су живели Срби и други балкански народи у доба османске власти на Балкану – каже оријенталиста и архивиста Ениса Аломеровић, која ради на обради докумената у Архиву Србије. – Разноврстан корпус докумената из османског периода резултат је великог административног и војног апарата турске империје, који је био добро организован.

Као што је већ познато, др Мирослав Перишић, директор Архива Србије и Угор Унал, генерални директор Дирекције државних архива Турске, крајем 2015. потписали су протокол о сарадњи. У истанбулском архиву, међу десетинама милиона докумената, налази се и више стотина хиљада страница значајних за историју српског народа. После потписивања отпочело је истраживање у Османском архиву у Истанбулу, на тему „Срби у документима турских архива у периоду од 1450. до 1700“, а као резултат 14.893 копије страница докумената у дигиталној форми пронашле су своје место и код нас.

– Преузете копије докумената османске државне администрације, путем којих се одвијала службена кореспонденција на свим нивоима државне управе, у највећем делу се састоје од дефтера, затим докумената који су издавани на највишем државном нивоу – фермана, разних хукмова и берата – говори Ениса Аломеровић. – Из такозваних Јоклама дефтера из 15, 16. и 17. века може се закључити да су у османској војсци важно место имали хришћански војници.

Из богатих извора може се видети да су Срби били закупци државних прихода од солана, скела, пиринчаних поља и рудника. На наведене податке указује дефтер главне канцеларије за закуп скела и солана у Нишу из 1694. године.

– Војна снага Османског царства није била садржана само у копненој војсци, већ и у морнарици – објашњава Аломеровићева. – Поред морнарице постојала је и речна флотила на великим рекама, нарочито на Дунаву. У дунавској флотили служили су хришћански мартолоси као посебан војни ред који је од 15. до 18. века био обавезан да иде у војску. У замену за службу, имали су нешто повољнији статус од осталог становништва.

Разни су извештаји из којих се види да су дунавску флотилу, почетком 17. века, чинили различити бродови – шајка, фрегата, калите бродови, као и разни отворени бродови који су се, према неким документима чували у Београдској тврђави. Међу документима је и телхис (саопштење) великог везира о одређивању такса чуварима бродова у београдском зимском скровишту.

– Из грађе се види да се од старешина узимала такса за бродски превоз и да је Београд био стратешки центар из којег се роба даље разносила по многим крајевима Европе – каже Ениса Аломеровић.

Постојање моста у Београду, којим се вршио извоз робе, потврђује документ из 1526. о поправци у којој је учествовао Заим Али Ћелебија. Међу посадом београдске тврђаве постојали су коњаници који су као мустахфази (чувари тврђаве) уживали тимарске приходе уместо плата и о томе сведоче бројни документи.

– Сачувана документа говоре и о функционисању османског система – каже Аломеровићева. – Пронашла сам документа која говоре о праву жена, из којих се види да је османска држава штитила удовице, без обзира на веру и националност. Обрачун прихода од руде бакра у близини Пећи може се видети у документу из 1569, који је написао београдски кадија. Занимљиви су и документи из 1691. о обнови капије на Смедеревској тврђави.

СРПСКИ У ТУРСКОМ

– Векови под османском влашћу на Балкану данас су свакако део заједничке историје – наглашава Ениса Аломеровић. – Занимљиво је да Срби кувану кафу зову турска, што је погрешно. Познато је да Турци много више пију чај, него кафу. Као што постоје турцизми у српском језику, тако исто постоје српске речи које су ушле у званични турски односно османски језик. Оне се могу видети у званичним актима, катастарским пописима становништва – дефтерима. То су речи старац, сиромах, војник, јунак…

  • Milutin Popovic

    Ова џукела ердоган мора да плати на име турске одшту СРБИЈИ 2000 милијарди долара па тек онда да се поново огласи и да изјављује који ми је град „најмилији“. Чудо не рече које му је гробље најмилије.

  • урбана герила

    Сиромах, мислиш да су сви конвертити као ти? Као, провоцираш овде на нашем језику, а који је твој матерњи, јадо?

    • Bordo

      Ko ti je prabababu aaa?

    • урбана герила

      Прадеда. А ти не знаш несрећо ни ко тебе гони да се тако брукаш. Мислио сам да имаш нешто духовито да кажеш, кад се већ трсиш ту да провоцираш, кад оно… к’о мува, безвезе зврнда около. Овде је погодан мувопич блок. И вишене зујиш.