Прочитај ми чланак"Мени је била жеља да играм за репрезентацију. Булси су ме питали да ли желим да наступам за национални тим и ја сам одговорио да желим. Волим и желим да играм за репрезентацију и то је за нас нормално. Никада нам није забрањено"
Легенда Чикага, хрватске и југословенске кошарке Тони Кукоч у разговору за Ал Џазиру – а поводом уласка у Кућу славних ФИБА – осврнуо се и на игре српског центра Николе Јокића у најјачој лиги на свету.
Кукоч је рекао да Никола Јокић има озбиљне шансе да постане један од најбољих у НБА лиги.
„Имао сам могућност да га гледам на неколико утакмица. Дуел у Чикагу против нас је одиграо страшно добро и то је момак са великим могућностима. Има добре кошаркашке квалитете, велику кошаркашку интелигенцију и само је на њему колико је вољан и жељан да све то усаврши и напредује. По мом мишљењу, он игра са таквом лакоћом да га је уживање гледати“, рекао је Кукоч за „Ал Џазиру“.
Јокић је ове године није играо на Евробаскету, због чега је доста критикован,
„Много се тога променило, а ја не осуђујем никога. Хоће ли неко играти за репрезентацију или не… Част је и људи би требало да буду поносни када добију шансу да играју за национални тим. Можда је и тачно то што су неки рекли, да их из којекаквих разлога екипе нису пустиле да играју на Евробаскету. Али ако браћа Гасол играју за репрезентацију, ако један Дирк Новицки никада није имао проблема да наступи, Тони Паркер такође, онда не видим разлоге зашто наши играчи не би били пуштани од својих НБА екипа“.
Много се говорило и о томе да клубови „преко баре“ забрањују својим члановима да носе дрес са државним грбом, због чега више од 40 великих звезда није виђено на Европском првенству.
„Мени је била жеља да играм за репрезентацију. Булси су ме питали да ли желим да наступам за национални тим и ја сам одговорио да желим. Волим и желим да играм за репрезентацију и то је за нас нормално. Никада нам није забрањено. Не знам који су разлози у ова новија времена – зашто би неко из НБА клубова тражио било којем од момака да не игра за државу. То је за мене новост, али на крају крајева, када неко жели да игра за репрезентацију, не верујем да постоји особа која му то може забранити“.
Као потврду тога навео је свој пример.
„Док сам играо и док ме нису повреде толико ухватиле да ми је било потребно три-четири месеца да се опоравим, био је низ година када сам имао можда седам слободних дана, ако и толико. Обично бисмо стизали далеко у плеј-офу НБА или играли финала, што је већ средина јуна, а онда бих се седам дана након тога придруживао репрезентацији за европска или светска првенства, као и за Олимпијске игре. Имао сам циклус сезона када сам играо апсолутно без икаквог одмора. Када одиграш 110 или 112 утакмица у НБА, па одеш на таква првенства, уз тренинге и све остало, сигурно ти је потребно неких два месеца да се склониш од кошарке. Не да се препустиш сам себи и ништа не радиш, него да се склониш из света кошарке – све то да би могао да се вратиш жељан игре, тренинга и успеха“.
