Прочитај ми чланакРечи славне сликарке остаће упамћене у историји нашег народа, а свака Српкиња би морала да их памти и поштује.
Најзначајнија српска сликарка Надежда Петровић рођена је у Чачку 12. октобра 1873. године. Њен отац био је Димитрије – Мита Петровић, а мајка Милева била је сестричина Светозара Милетића. Имали су 13 деце од којих је деветоро преживело. Млађа сестра чувене сликарке била је књижевница Милица Мишковић, а најмлађи брат значајни сликар, дипломата и писац – Растко Петровић.
Онолико колико је памтимо као најзначајнијег нашег уметника с почетка века и као некога ко је поштовао српску традицију а стремио модерном свету, Србија никада неће заборавити ни њен хуманитарни рад.
Надежда Петровић је 1903. године окупила виђеније грађане и изложила своју идеју о оснивању женског удружења чији ће циљ бити јачање националне свести везане за ослобађање „поробљене браће“ под турском и аустроугарском влашћу, али и помоћ угроженима – без обзира на национално и верско опредељење.
На Велику госпојину, 28. августа, у сали ресторана Коларац окупило се скоро три хиљаде жена. За прву председницу изабрана је Савка Суботић, за потпредседницу Делфа Иванић, а Надежда Петровић постала је секретарица удружења.
Назив удружења „Коло српских сестара“ осмислио је Бранислав Нушић, који је написао и прва Правила.
На оснивачком скупу Кола присутнима се обратила чувена уметница. Овако је гласио говор Надежде Петровић:
Па шта хоће од нас бес турске трулежи и шта Европа која у својим недрима милионе својих рођених синова раденика експлоатише за рачун силних богаташа и аристокрације. Зар се ми смемо надати да ће нам просвећена Европа дати помоћ? Зар је њој стало до неколико милиона Срба и других Словена? Отресимо се старог немара, растресимо ланце нехата, приберимо се. На заједнички посао, пригрлимо општу ствар као своју рођену. Закунимо се да ћемо друство одржати са његовом патриотском сврхом док и једна Српкиња траје!
