ТЕНЗИЈЕ РАСТУ, ВЕЛЕОБРТ НА ПОМОЛУ: Каталонија постаје — Баскија

1

Да ли ће Парламент Каталоније прогласити независност или ће предложити компромис и да ли ће Мадрид на тај компромис пристати.

Заседање Парламента Каталоније, заказано за данас у 18 часова, можда је најдраматичнији догађај у шпанској историји још од 17. јула 1936. године, дана када је почео један од најкрвавијих грађанских ратова у модерној историји.

© REUTERS/ Francois Lenoir

Од одлуке Генералитета, како се називају институције Парламента и Владе у Каталонији, зависи и расплет кризе која је изазвана расписивањем референдума о независности те шпанске покрајине.

Као једна од могућности наводи се да ће Генералитет од централних власти у Мадриду захтевати повећање степена аутономије, по угледу на аутономију коју има Баскија, још једна од три шпанске покрајине са широком аутономијом (трећа је Галиција).

Када се говори о отцепљењу неке регије од матичне државе, уобичајено је да се мисли на унапређивање и стицање националних права која су у оквиру те државе негирана. Међутим, то није случај ни са Каталонијом, нити са Баскијом.

У каталонском случају ради се о новцу.

„Они (Каталонци) се жале што више пара из Каталоније, као најбогатије шпанске покрајине, иде у државу. То је тачно, али по том принципу и Калифорнија би требало да се отцепи од САД, јер она финансира сиромашније крајеве. Зато и постоје држава и њена солидарност“, каже некадашњи дописник Танјуга из Шпаније Борислав Лалић.

Он додаје да је удео Каталоније у шпанском бруто националном дохотку са 19 одсто, а њој остаје око 16 одсто.

„То није страшан проценат и то је у складу са солидарношћу која постоји у свакој држави на свету. Мислим да ово што Каталонци хоће води у велику драму са Шпанијом. Ако људи у Каталонији буду разумни и иду у повећање степена аутономије можда се решење може наћи, али само под једним условом. Да остану у саставу шпанске државе“, каже Лалић.

Компромис између Мадрида и Барселоне је могућ, јер каталонски сепаратисти траже више прихода да би, како каже, постали држава у држави.

Међутим, питање је хоће ли Мадрид пристати на то, наставља Лалић, јер Каталонија је више пута у историји покушала да се осамостали и сваки пут се то на драматичан начин завршавало у корист Шпаније.

„Моје је уверење да се Каталонија не може отцепити од Шпаније ни у којем случају из два разлога. Прво, Шпанија то себи не може да дозволи, јер по Уставу Шпаније то не постоји, у традицији те земље то не постоји. Друго, све успешне сецесије у овом времену дешавале су се уз подршку великих сила. Такву подршку Каталонци немају“, каже Лалић.

Баскијска фискална аутономија једна је од највећих регионалних аутономија у Европи и датира из 21. века, а обновљена је 1978. године, после смрти шпанског диктатора Франциска Франка.

Према споразуму који су баскијске власти склопиле са Мадридом, региону остају на располагању сви порези чија ће вредност ове године износити око 13 милијарди евра, од чега ће Мадриду бити прослеђено око 800 милиона евра, као годишња квота за покривање националних трошкова, као што су одбрана или инфраструктура.

За разлику од Баскије, половина пореза на приход и додатну вредност која се прикупи у Каталонији иде Мадриду, а такође и порези које плаћају компаније.

Каталонија добија 58 одсто прихода од бројних других пореза, укључујући и порезе на алкохол и гориво. Каталонија задржава сав приход од пореза на коцку, богатство, наследство и транспорт.

За разлику од Каталоније, Баскија има, ако не дужу, а оно екстремнију историју борбе за независну државу, зачињену терористичком организацијом ЕТА, која је тек 2011. године објавила прекид оружаних активности.

Према подацима Министарства унутрашњих послова Шпаније, ЕТА се терети за убиство 821 особе, од којих је најспектакуларније убиство адмирала Луиса Карера Бланка 20. децембра 1973. године. Кареро Бланко био је шпански премијер и важио је за најозбиљнијег наследника шпанског диктатора, генерала Франциска Франка.

Тим атентатом ЕТА је, у неку руку, учинила услугу целој Шпанији, јер Франкова диктатура више није имала јаку личност за наследника и отворила је пут за демократску транзицију под вођством краља Хуана Карлоса.

Под Франковом диктатуром и Каталонци и Баски трпели су репресију и негирање својих националних права и после Каудиљове смрти 1975. године било је потребно обновити права народа који живе у Шпанији, поготово зато што ЕТА у Баскији није једина организација која се бори за независност. Неколико локалних странака, и левичарских и десничарских, залажу се за независност региона. Сличан случај је и у Каталонији.

Током демократске транзиције, с обзиром да се радило и о обнови монархије, као основа за добијање широке аутономије узете су старе феудалне привилегије региона, али је у обзир узето и то да су Баскија и Каталонија током грађанског рата биле републикански бастиони, јер је шпанска република тим регионима гарантовала широк степен аутономије.

Посебна пажња посвећена је економској самосталности аутономних области, али колика ће фискална аутономија бити, зависило је од преговарачких способности локалних власти.

Шпанија је деценијама важила као успешан пример решења регионалних и националних проблема. Решења која су примењена у Шпанији (регионализација државе, широк степен аутономије националним мањинама) помињана су као могућа решења за све остале државе у Европи са сличним проблемима.

Међутим, као што последњи догађаји у свету показују да не постоје народи који пате од вишка историје, већ да су сви народи по том питању слични, тако и пример каталонског сепаратизма показује да ни уживање свих националних права, као ни располагање огромним новчаним фондовима нису довољни за одустајање од сепаратистичких аспирација.

Са друге стране, иако Баски помно прате догађаје у Каталонији и иако један (велики) број Баска подржава каталонске аспирације, политика Мадрида према тој покрајини дала је резултате, па према последњем истраживању Универзитета Деусто из баскијске престонице Билбаа тек 17 одсто Баска подржава отцепљење своје покрајине од Шпаније, а мање од половине бирача залаже се за одржавање референдума по том питању.

Политика Мадрида омогућила је да Баскија постане регион са највећим бруто националним дохотком по глави становника у Шпанији. Са друге стране, према подацима шпанског трезора, Каталонија сваке године плаћа 10 милијарди евра више пореза него што се враћа у њен буџет.

Питање је, међутим, да ли је баскијски модел у интересу мадридских власти, јер, према истраживању Шпанског националног истраживачког савета (ЦСИЦ) из 2014. године, шпанска држава би у случају да на Каталонију примени тај модел изгубила око 16 милијарди евра (око 13 одсто буџета за идућу годину). Том компромису вероватно ће се противити и други шпански региони јер би то значило смањивање њиховог удела у државним приходима.

До сада је редистрибуција прихода из буџета вршена према формули која фаворизује сиромашније регионе. Подизање степена каталонске аутономије значио би нестанак солидарности на нивоу државе. 

Са друге стране, потребно је пресећи Гордијев чвор у који је Шпанија упала и сваки компромис бољи је од заоштравања кризе. Сада све зависи од тога шта ће се догодити на седници Парламента Каталоније и реакције мадридских власти.

  • Zina Ciceklic

    Kako idu činjenice: Jerusalem Post je 24 novembra 2014 napisao: „Izrael i Njemačka bi mogle biti ključ u početku financiranja Katalonije Nezavisne države Španije“ zatim sudac visokog suda u Barceloni Santiago Vidal je izjavio: „Još jedna država – Izrael će služiti kao privremena banka“ Dakle tu su financije nezavisnosti Katalonije. Dakle okupacija Palestine i Levanta zapravo je mnogo više, Cionisti preuzimaju globalnu dominaciju. Izraelski premjer Netanyahu je jasno izjavio, Izrael mora postati svjetska sila, nije to ni teško postati kada im služi Zapad i Amerika. Članak iz Haaretz – Izrael News iz 2014 donosi naslov: „Viva Catalonia, Viva Izrael“. Španija nije nikada sretno mjesto za Židove, osim perioda Islamskog osvajanja Andaluzije. Tokom inkvizicije, Židovi su lažno se pretvorili u katoličanstvo – Conversos ili Maronos, ušli su i korumpirali katoličku crkvu, kao na primjer „crveni teror“ u Sovjetskoj Rusiji. Katolička crkva i Španjolsko kraljevstvo je bilo infiltrirano nepokolebljivim hvatom – stiskom koji djeluje na najvišim razinama crkve i države. Židovi su izbačeni iz Španije 1492, ali Cionizam je ostao u potpunom uticaju međunarodnih vlada. Kada su Maronos Židovi na velikoj razini u Holandiji osnovali razvoj savremenog bankarstva i nakon što su od 1508 izazvali Holandsku pobunu koja je umanjila Špansko carstvo, Židovi su smanjili Špansko zlato i srebro. Židovi su postali mozgovi kapitalizma koje je ubilo Špansko carstvo, i Židovi su se osvetili. Posljednjih godina Katalonija je postala Eldorado za Židove i katalonske vođe su postale fanatični cionisti.Ako se Katalonija uspije probiti iz Španije, pojavit će se još jedna mikro-država, sljedeća je u Bretanji Francuska. Sve ovo stvaranje novih država, Kosovo, Ukrajina, ISIS kalifat, Kurdistan sve su u suštini fašistički imperijalni pokret koji prijeti regionalnom integritetu i to veoma nasilno.