ПРОФ. РАДОСЛАВ ГРУЈИЋ, човек који је пронашао мошти цара Душана

2

Проф. Др Радослав Грујић, историчар, теолог и археолог, 1927. је откопао Свете арханђеле, пронашао цареве мошти, донео их у Београд и сачувао – подсећа др Владимир Давидовић, дугогодишњи секретар САНУ.

– Душанова задужбина после Грујића је била заборављена све до 1961, када др Слободан Ненадовић наставља истраживање и прави студију у којој детаљно реконструише изглед Светих арханђела.

Почетком деведесетих покренута је иницијатива да се Душанова задужбина поново изгради на основу радова Грујића и Ненадовића, али да тога није дошло највише захваљујући академским сујетама.

– Било би лепо одужити се двојици великана бар прављењем оригиналног Душановог саркофага, који можемо да реконструишемо захвљујући њиховим истраживањима – сматра Давидовић.

ЦРКВА НАД ЦРКВАМА – ГРУЈИЋ је са сетом цитирао летописе и родослове из прве половине 15. века, који Душанову задужбину називају “Великом црквом”.

– У карловачком и загребачком родослову очувана је забелешка очевица који се толико одушевио њоме да је назива “преславном” и држи “да јој нема ништа равног под Сунцем” – бележи проф Грујић. – Он вели да црква Светих арханђела својом лепотом и уметничком израдом превазилази цркву дечанску и има бољи мрамор у оплати зидова. Нарочито истиче мозаички патос, о коме вели да га нема нигде у свету.
А све је почело кад је професор Грујић пронашао део Душанове хрисовуље у којој пише да је цар 1341. у клисури хучне Бистрице нашао лек тешкој болести, иако се већ помирио са смрћу.

❝ Цар каже да је на том месту пронашао стару цркву Светих арханђела и на њему подигао нову велику цркву “војводама небеских сила и чудотвораца . ” – записао је професор Грујић.

Он ископавања древног манастира почиње 1927, док тек ослобођеним српским југом харају банде арнаутских качака и бугарских комита.

На језичку тла између речне окуке и зида клисуре били су видљиви ретки остаци зидина које су опасивале манастир и тврђаву Вишеград на брегу у залеђу. Од грађевина Светих арханђела није остало готово ништа после турског разарања у 16. веку које је наредио Синан-паша, исти онај који је спалио мошти Светог Саве на београдском Малом Врачару. Игром судбине, данас на истом месту, у Цркви Светог Марка почивају земни остаци првог српског цара.

Синан пашина џамија од црквеног камена – Синан је дао порушити све црквене зидове који су били обложени углачаним мраморним плочама и заједно са свим осталим подесним материјалом дао је пренети у Призрен, па је од њега саградио своју импозантну џамију – записао је Грујић.

Трагом народног предања по коме је облик Синан-пашине џамије копија Светих арханђела, научник открива да сав мермер на њој потиче са Душанове задужбине, као и сви монолитни богато украшени стубови.

Стара мермерна плоча на месту царског гроба

Грујић је упорно копао по остацима Душанове задужбине коју су векови покрили земљом на којој су бујали велики жбунови дивљих ружа.

– Ни та хумка остатака поломљених Светих арханђела није остављена на миру, јер су легенде о сакривеном благу гониле многе руке да копају по развалинама.

– бележи Грујић.

Он на светло дана поново износи монументалне темеље Душанове задужбине, више од 1.600 делова камених украса и скулптура, фрагменте фресака и раскошног подног мозаика.

Стари мозаик у Арханђелима – пронађени фрагменти са мотивима лава и змаја

– Најважније Грујићево откриће су земни остаци цара Душана испод остатака саркофага, на коме је у високом рељефу био представљен цар с мачем на грудима – каже Давидовић.

Професор Грујић је приморан да све ископине пошаље у Музеј јужне Србије у Скопљу, јер верници масовно долазе да би узели реликвије с Душанове задужбине.

– Са великом муком чувани су ти објекти од многобројних посетилаца – записао је Грујић. – Постављен је један војник да пази на њих. Ипак, нестало је неколико врло лепих мањих објеката. Један виши државни фукционер однео је три објекта у Београд. Како ми сам доцније рече, дао их је да се као амајлија узидају у темеље куће.

Ископавања професора протојереја Радослава Грујића 1927; На слици су откривени темељи главне цркве

Налази професора Грујића деценијама су лежали набацани у Куршумли-хану у Скопљу, пошто су после Другог светског рата комунистичке власти укинуле Музеј јужне Србије.

Парадоксално, стари научник који је пронашао Душанове кости и 1942. спасао мошти кнеза Лазара, цара Уроша и Стефана Штиљановића, које су усташе покушале да униште, на идеолошким судовима 1945. бива осуђен на губитак српске националне части и прогон с Универзитета.

— Тек др Слободан Ненадовић од 1961. до 1965. поново истражује Арханђеле, проучава огромну Грујићеву заоставштину и одлази у Скопље, где на основу његових ископина прави реконструкцију задужбине цара Душана. Ову изузетну студију објављује у књизи коју посвећује успомени на Грујића и вероватно због тога не постаје академик – каже Давидовић.

  • урбана герила

    Тек од скора је добио и овај великан своју улицу у Београду и баш у њој се налази Завод за Заштиту Споменика Културе. Бестидним комунцима је интелектуална и културна елита Србије била непријатељ ,,народа”, као и све српско што је ваљало. Крлежа и Мештровић су им били корифеји, а прота и професор Грујић, архимандрит др Јустин Поповић, епископ др Николај Велимировић, епископ Варнава Настић и ко зна колико још великана, светитеља и научника српских су били прогањани и убијани. На то данашњи титопоклоници немају образа да одговоре…

  • Бели Орао