Прочитај ми чланак

ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ ОСТАЈУ БЕЗ ПОСЛА: Ево како Лидл уништава домаћу производњу

0

Лидл и Кауфланд су освојили Румунију, а пољопривредници се управо због тога жале.

У Румунију је стигло мноштво трговинских центара, али су Лидл и Кауфланд успели да освоје ову земљу. Отворено је чак 186 трговинских центара, што је прави скандал, упозорили су немачки новинари.

Новинари часописа „Монитор“ радили су репортажу са пољопривредницима у Румунији. Посетили су пијацу у Букурешту, штандови су препуни воћа и поврћа, али купаца скоро да уопште нема, чак су и многи штандови празни јер су сељаци престали да долазе. Више им се не исплати, јер је недалеко од трговачког центра Лидл у којем је све јефтиније, само што нико не пита одакле долази то воће и поврће.

– Проклети Лидл – рекла је једна од продавачица новинарима.

Долазак чак 186 трговинских центара остварен је уз кредит Интернационалне финансијске корпорације ИФЦ, односно финансијског сервиса Светске банке за помоћ у развоју.

Немачки трговачки центар је добио кредит од укупно 393 милиона долара за проширење пословања у Хрватској, Србији, Пољској, Бугарској и Румунији. Комерцијални услови овог кредита нису претерано повољни, нарочито у време изузетно ниских камата.

Лидл у Румунији нуди нешто и најсиромашнијима. Тако у овом трговинском центру можете купити празилук и салату из Пољске, шампињоне из Мађарске, лук са Новог Зеланда. Свих ових производа, наравно, има у изобиљу и код румунских произвођача. Лидл је за новинаре Монитора рекао да 71 одсто намирница које имају на полицама не долази из Румуније.

Новинари Монитора закључили су да постоје два скандала везана за Лидл. Први је то што Лидл чини пољопривредницима земаља у којима се шири са својим филијалама, док је други још већи: како је фирма из Некарсулма уопште могла да добије тај кредит Светске банке?

У статутима ИФЦ-а пише да се кредити издају за пројекте „мањих и средњих“ предузећа, који „не могу добити средства из приватних извора“. Власник Лидла, Шварц Динстлиштунг, са својим небројеним филијалама, тешко се може убројити у „мало и средње предузеће“. Он следеће године жели да оствари промет од 100 милијарди евра и нипошто није јасно како је могао да објасни Светској банци да „нема приступа приватном капиталу“.

БОНУС ВИДЕО

Гости емисије „Дебата” били су су познати економски стручњаци Бранко Драгаш и Драган Радовић.  У емисије говорило о томе о томе како страни инвеститори (у индустрији алкохола и дувана) пљачкају Србију (00:31:00); колико ће користе имати држава Србије ако сузбије привредни криминал (00:34:00); као и о пореској управи у Данској и у Србији (00:37:00). Послушајте:

Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.