Прочитај ми чланакСве је јасније да разнолике приче о предстојећем повећању пензија и плата у јавном сектору, које трају већ месецима, добијају карактер организованог замлаћивања грађана које треба да омогући да ове године не добију ништа. Оно што ће пензионери и неке категорије запослених у јавном сектору евентуално добити биће некаква једнократна помоћ која се не може сматрати повећањем јер не повећава пензијски (односно платни) основ.
Најбољи доказ за ову тврдњу су контракдикторне изјаве које, свако мало, већ месецима стижу од власти или извора који су им блиски. Почело је оним Вучићевим обећањем од пре четри месеца, док је још био премијер, како ће до краја године уследити повећање од 10 посто, које је након што је постао председник ревидирао у „значајно повећање“, а завршава се препоруком фискалног савета од 29.09.2017. да је најбоље да повећање пензија буде 2,5 а плата до 5 посто. Али, у 2018. години! Између тога наслушали смо се свакаквих изјава министра Душана Вујовића и премијера Ане Брнабић о сложености рачунице повећања, дочекали онај закључак са састанка Вулина, Стефановића и Бате Гашића, да повећање њиховим ресорима мора бити 10 посто, видели свакојаке „експерте“ како по принципу топло-хладно купују време, са циљем да када се каже од 2018. народу то не изгледа бескрајно далеко.
Но, да се вратимо најсвежијем утиску, Фискалном савету. На конференцији „Фискална кретања у 2017. години и предлог политика за 2018.“, његов председник госп. Павле Петровић, рекао је да се после три године фискалне консолидације први пут отвара простор за повећање потрошње и то на основу постигнутих резултата. Он је оценио “да би најбоље економско решење што се тиче пензија било да се свима повећа за 2,5 одсто, а да се остатак користи на делимично враћање пензија онима од којих је узето на почетку фискалне консолидације пре три године”, а да је “најбоље решење за плате линеарно повећање свима за пет одсто” али, као што рекох, од 2018. године.
Наравно, Фискални савет је, како му само име каже, саветодавно тело, али ваља узети у обзир да је господина Петровића за то место аминовао лично Вучић. Као и да је два дана пре њих потврда да повећање треба очекивати тек од 2018. дошла са званичијег места. Од господина Душана Вујовића, министра финансијског, лично. Он нам је 27. септембра открио следеће:
„То је најтеже питање и оно је већ дуго на дневном реду. Плате и пензије врло пажљиво анализирамо и скоро недељу дана смо са ММФ-м провели рачунајући и близу смо утврђивања параметара и простора, како у овој години за можда једнократне исплате, тако и у 2018. години“.
Пошто је то прича коју нам понавља већ трећи пут, занимљиво је шта Вујовић мисли о окончању тог посла, који је отпочео још у првом делу септембра.
„Близу смо решења и са колегама из ММФ смо прошли све цифре и очекуемо да ћемо током састанка у Вашингтону на маргинама годишње скупштине и сигурно првих дана наставка њихове званичне посете Београду 26. октобра имати конкретна предложена решења”
Ето ти га, сад. Крај октобра! Да се подсетимо да је средином септембра изјавио да ће проценти бити објављени до краја тог месеца, па су потом он и Брнабићка недавно из Ниша поручили да ће рачуница бити готова до средине октобра, а сада је опет померају за његов крај.
Ако мислите да они из ММФ-а на које се министар позива не могу, са моћним софтфером који носе у лаптоповима, да проценте израчунају за највише пола дана, грдно се варате. Овде је очигледан циљ да се корисници, одлагањем, доведу у ситуацију да без озбиљног таласања прихвате да обећаног повећања неће бити у овој години.
Зашто? Зато што би било какво повећање у овој години сломило слабашну буџетску конструкцију, због малог раста БДП-а, од непуних 1,8 посто.
Но, не знам да ли им је та тактика баш добра и да ли ће мазање очију једнократним повећањима бити довољно. Ово Вујовићево померање рока за крај октобра моја мама, прокоментарисала је следећим речима:
“Мисли ли овај човек да смо ми пензионери, баш сви, излапели?”
